Владан Десница, сеин Крајине, великан српске књижевности и медитеранске мисли

Пише: Илија СМИЉАНИЋ

ЗАДАР – На данашњи дан, 17. септембра 1905. године, у Задру је рођен Владан Десница, један од најзначајнијих српских писаца двадесетог вијека, филозофски ум, есејиста и аутор чије дјело стоји на самом врху психолошке прозе и медитативног реализма у српској књижевности.

ИЗМЕЂУ ЕПСКЕ ИСТОРИЈЕ И ГРАЂАНСКЕ ЕРУДИЦИЈЕ

Породично стабло Владана Деснице спајало је у себи два снажна историјска тока, ратнички етос српског приморја и високу средњоевропску и медитеранску грађанску културу. По мајчиној линији, Десница је био директни потомак чувеног српског сердара Стојана Јанковића (Митровића), коњичког капетана, каваљера Светог Марка и вође српских котарских ускока у XVII вијеку, чије је јунаштво овјековјечено у српској народној епици и млетачким војним љетописима.

Породично имање, вјековна Кула Јанковића у Исламу Грчком код Бенковца, представљало је за Десницу духовни коријен и трајно уточиште. Овај бедем српског трајања у Далмацији чувао је непрегледну породичну архиву, непроцјењиве иконе, књиге и историјске артефакте из доба венецијанско-турских ратова.

Стекавши темељно класично образовање, Десница је студије права и филозофије завршио на универзитетима у Загребу и Паризу. До избијања Другог свјетског рата водио је адвокатску канцеларију, али је његова истинска преокупација увијек била везана за филозофију, музикологију, историју и књижевност. Говорио је течно више језика и суверено владао савременим европским мисаоним токовима.

ПСИХОЛОШКА СУПТИЛНОСТ И СВЈЕТЛОСТ ДАЛМАЦИЈЕ

Књижевно дјело Владана Деснице у потпуности је одбацивало јефтине идеолошке матрице и догме, спуштајући се у најдубље лавиринте људске свијести, сјећања и пролазности:

 * „Прољећа Ивана Галеба” (1957): Роман без премца у српском модернизму. Кроз унутрашњи монолог болесног српског музичара, изградио је величанствену полифонију о свјетлости, болу, тишини и смислу постојања.

 * „Зимско љетовање” (1950): Брутално искрен и оштар приказ судара два свијета — грађана избјеглих из разореног Задра и затвореног сељачког свијета задарског залеђа.

 * Приповједачке збирке: Олупине на сунцу (1952), Прољеће у Бадровцу (1955) и Ту, одмах поред нас (1956), у којима је дао непогрешиву анатомију менталитета далматинског човјека.

 * Поезија и филм: Аутор је збирке Слијепац на жалу (1956) и сценарија за послијератни модернистички филмски бисер „Концерт” (1954).

ВАНДАЛИЗАМ И ЗАТИРАЊЕ ПИШЧЕВОГ ГРОБА

Владан Десница је преминуо у Загребу 4. марта 1967. године. Његови земни остаци су, према његовој завјетној жељи, положени у крипту породичне православне црквице Светог Георгија крај саме Куле Јанковића у Исламу Грчком.

Мржња и вандализам деведесетих година нису поштедили ни кости великог писца. Током агресије на српска села у Равним Котарима у злочиначкој операцији „Масленица” у јануару 1993. године, хрватске снаге и паравојне терористичке формације извршиле су систематско разарање овог вјековног српског културног и историјског жаришта.

Црквица Светог Георгија, у којој је Десница почивао, дивљачки је минирана, оштећена, а пишчев гроб оскрнсвљен. Истовремено, историјска Кула Стојана Јанковића запаљена је и опљачкана, непроцјењива архива од неколико хиљада докумената, галерија слика, иконе и историјско оружје ускока су украдени или уништени у пламену. Био је то безобзирни покушај брисања сваког трага о вијековима српског присуства, културе и племићке традиције у Далмацији.

Упркос покушајима потпуног физичког затирања, књижевно и духовно наслеђе Владана Деснице остало је неосвојиво, трајно свједочећи о снази српске ријечи и витешког котарског корјена.

ФОТО: фејсбук