Српске конфесије у Црној Гори
Пише: Томо МИЉАНИЋ
Професор Чедомир Антић је у емисији „Ћирилица са ММ” изнио један тужан и узнемирујући податак – да у Црној Гори постоје још двије подврсте Срба: Срби припадници СПЦ и они који не држе до СПЦ, већ су Срби неком историјском инерцијом још ову генерацију, а послије ће видјети шта ће буде.
У етничком смислу, од давнина, у Црној Гори живи 95% Срба подијељених у све три конфесије. Многи од тих Срба буквално не знају да су Срби, неки не желе то да буду, и – гле чуда – међу онима који се изјашњавају као Срби тек је сваки трећи (према проф. Антићу) Србин који припада београдској матици. Два од три Србина имају матицу по избору: Цетиње понајмање, али ту је неко друго мјесто, па чак и Јелин Чичар, само да није Београда.
До скоро ти Срби су били со соли, а Београд свети светионик – матица свих Срба из Црне Горе, а онда се појавила „слана рука” владике Гргура, и за њом је отрчала двије трећине Срба. Та врста новоосољених Срба су управо у почетном стадијуму карцинома који је захватио депесовце средином деведесетих.
За „сланим рукама” владике Гргура и гргуреваца међу првима отрчаше присталице војводе Павла Ђуришића, у складу са његовом заоставштином која у основи није фермала главнокомандујућег ђенерала Дражу – то јест, као и ови данас, што не поштују власти у Београду, па ни генерала Младића.
Људи Павла Ђуришића су, као и ови данашњи, били чист фолклор; они су се облачили у старе српске униформе, ударали на слабије, и тиме доказивали (брукали) своје српство али даље од шубаре нијесу жељели ништа да виде.
Стари Срби су својом сољу четвртком солили браве владика Гргур свом крду со даје и другим данима.
Проф. Антићу стока ће од толике соли ожедњети и опет ће доћи на београдско корито, не бригајте доће они исплажених језика.
ФОТО: фејсбук
