Завјет који траје – у Козарској Дубици обиљежено 35 година од бесмртног чина мајора Тепића (фото)

Подјелите чланак

У родном Комленцу ниче нови спомен-комплекс

Пише: Зоран М. КОС, новинар и публициста

Мурал мајора Милана Тепића на улазу у Козарску Дубицу: „Добродошли у град мајора Милана Тепића”

КОЗАРСКА ДУБИЦА – КОМЛЕНАЦ – Служењем парастоса на сеоском гробљу у Комленцу, полагањем вијенаца на спомен-бисту у Градском парку, те емотивним и достојанственим подсјећањем на бјеловарску драму из јесени 1991. године, у Козарској Дубици завршена је традиционална манифестација „Септембарски дани одбране од хрватске агресије 1995. године”. Овогодишње обиљежавање 35. годишњице од бесмртног подвига мајора ЈНА Милана Тепића окупило је бројне званичнике, саборце и чланове породице, али је још једном отворило изузетно тешка, болна и до данас неразјашњена национална питања.

Паљење свијећа за покој душе народног хероја на гробљу у Комленцу

Парастос у Комленцу служио је протонамјесник отац Слободан Малиновић, а молитвеном помену, уз окупљени вјерни народ и бивше борце, присуствовао је и мајоров син Александар Тепић, који достојанствено чува успомену на свог оца и његов бесмртни чин.

Протонамјесник о. Слободан Малиновић и Александар Тепић, син мајора Милана Тепића, након парастоса

Бол завичаја: Како су заборављени посмртни остаци мајора Тепића?

О дубокој горчини која прати културу сјећања и небригу према породици и самом хероју, отворено и без устезања за наш портал свједочи његов блиски рођак, Перица Бундало. Он се ни послије три и по деценије не може начудити тадашњој аљкавости и недостатку државничке мудрости локалних и тадашњих државних органа након херојског отпора и напада на Козарску Дубицу 18. и 19. септембра 1995. године.

„Током хрватске агресије на нашу општину, у септембру 1995. године, овдје је погинуло девет припадника хрватских гардијских бригада, који су првобитно уредно сахрањени на дубичком гробљу. Међутим, врло брзо након рата, та тијела су без икаквог озбиљног услова предата и испоручена Републици Хрватској. Нико се од наших тадашња преговарача и политичара није сјетио, нити имао далекосежне мудрости, да тражи размјену ‘девет за један’! Да се за тијела деветорице њихових елитних гардиста захтијева повратак посмртних остатака једног јединог – нашег мајора Милана Тепића”, огорчено наглашава Бундало.

Као директна посљедица овог несхватљивог пропуста, посмртни остаци народног хероја Милана Тепића и данас почивају на једном загребачком гробљу, далеко од родног завичаја и породице која деценијама чека правду.

„Највећа туга и парадокс ове наше дубичке страдије јесте чињеница да у Комленцу, у породичној гробници Тепића, данас почивају само кости његове вјерне супруге Драгице. Наш мајор, који је дао све што човјек може дати за ову земљу, и даље лежи покопан у Загребу, заробљен у политичким лавиринтима и немару оних који су били дужни да га врате кући”, закључује Бундало.

Велики број вјерног народа, званичника и припадника безбједносних снага на помену у Комленцу

Окупљени народ, породица и званичници на парастосу поред породичне гробнице

Изградња новог спомен-комплекса у Комленцу

Како би се завичај бар дјелимично одужио свом великану, у његовом родном мјесту су покренути конкретни кораци. Начелник општине Козарска Дубица, Игор Савковић, истакао је да је Милан Тепић рођени син Козарске Дубице и вјечни симбол храбрости, части и војничке одговорности.

„Овдје у његовом родном мјесту, Комленцу, започели смо изградњу модерног спомен-обиљежја посвећеног новом хероју, мајору Милану Тепићу, као и свим погинулим борцима овог краја. Успјешно је завршена прва фаза тог пројекта, чија је укупна вриједност 134.700 КМ, а потребна средства ће заједнички обезбиједити Влада Републике Српске и Општина”, најавио је Савковић.

Помоћник министра рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске, Младен Радић, нагласио је да је Тепић један од највећих хероја савременог доба којег младе генерације морају трајно памтити и славити.

Представници специјалне јединице полиције одају почаст и полажу вијенце на породичној гробници у Комленцу

Војнички завјет као путоказ и етички стуб српског народа

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, Виктор Нуждић, изнио је дубоку историјску и националну анализу Тепићевог подвига, упоређујући га са најсвјетлијим примјерима из српске прошлости:

„Милан Тепић није био само војник који је погинуо у једном ратном дану — он је постао вјечни симбол жртве, части и оданости датој ријечи. Као што је војвода Стеван Синђелић на Чегру у тренутку када није било узмака изабрао да својим животом спријечи да непријатељ овлада оним што је бранио, тако је и мајор Тепић у Бјеловару изабрао смрт умјесто предаје војног складишта. Због тог чина постхумно је проглашен народним херојем. Он је био син дубичког, поткозарског народа — народа који је кроз историју, од Козаре и Јасеновца до ратова деведесетих, поднио огромна страдања, али није изгубио ни памћење ни достојанство. Он је исписао једну од најтежих страница српског војничког завјета: да се живот може изгубити, али се образ и дата ријеч не смију предати”, подвукао је Нуждић.

Виктор Нуждић током обраћања присутнима испред спомен-бисте мајора Тепића у Градском парку

Као домаћин, организатор и човјек који је отварио и водио званичну конференцију, предсједник Борачке организације општине Козарска Дубица (БО БОРС К. Дубица), Ненад Булић, изнио је снажну поенту о улози мајора Тепића као етичког стуба друштва:

„Мајор Милан Тепић је путоказ српском народу какав ко мора бити човјек, како морамо живјети и како се понашати у тешким временима. Он је у најтежим тренуцима показао част и образ, жртвујући свој живот и све оно што је градио читавог вијека, да би народ и све оно у шта је он вјеровао наставило да траје и да живи. У тешким моментима увијек испред себе морамо ставити народ, своју вјеру, своју отаџбину и своју будућност. Ово мора бити путоказ нашој дјеци, нама свима, политичарима и свима осталима – како се одлучује када дођу тешки тренуци. Изражавам дубоку жал што ми још увијек, након пуних 35 година, немамо велику статуу човјека који би морао бити видљив са свих страна свијета и која би јасно показивала вјечни примјер свима нама”, поручио је Булић.

Ненад Булић, предсједник БО БОРС Козарска Дубица, током обраћања медијима

Институционално сјећање и апел за уређење спомен-обиљежја

У његовој родној Козарској Дубици, сјећање на хероја живи кроз назив једне од главних улица, подигнуту спомен-бисту, али и кроз највиша општинска признања. На приједлог Скупштине општине, 29. септембар се званично обиљежава као Дан сјећања, а 2007. године мајору је постхумно додијељен Златни грб општине Козарска Дубица, који је тада уручен његовом сину Александру.

Ипак, док су се данас званичници смјењивали полажући вијенце, пажљиви посматрачи и културна јавност оправдано упућују апел струци и локалним комуналним службама за додатну бригу о постојећим споменицима. Спомен-биста мајора Тепића у Градском парку већ извјесно вријеме захтијева стручну естетску корекцију, будући да је њен тренутни положај такав да је поглед усмјерен ка унутрашњости парка, чиме је натпис са именом остао мање уочљив на полеђини постамента. Такође, суви базен централне фонтане поред Споменика миру захтијева темељну реконструкцију како би ужи центар Козарске Дубице поново засијао изгледом какав приличи овако важним историјским мјестима и очувању достојанства.

Мајоров син, Александар Тепић, полаже ружу и моли се испред спомен-бисте свог оца у Градском парку

Делегација Борачке организације одаје почаст испред спомен-бисте мајора Милана Тепића у парку

Народ, војска и званичници током свечаног полагања вијенаца у Градском парку

Припадници Полиције РС војничким поздравом одају почаст испред спомен-бисте мајора Тепића

Припадници полиције и грађани са цвијећем одају почаст у Градском парку

Достојанствен помен у Градском парку

Вијенце и цвијеће на спомен-бисту положили су син Александар и сестра Милка Николић, представници Министарства, начелник Игор Савковић, предсједник СО Милош Бањац, народни посланик Драган Брдар, као и припадници Трећег пјешадијског (Република Српска) пука Оружаних снага. Почаст су одале и делегације Борачких организација Дубице и Приједора, градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић, те бројна удружења ветерана, старјешина ВРС, СУБНОР-а и политичких партија.

У културном дијелу програма, који је припремио ЈП Јавни центар за информисање и културу Козарска Дубица, учествовале су виолинисткиња Бојана Обрадовић и талентоване ученице СРЦ „Никола Тесла” Миа Јазић, Јелисавета Карановић и Викторија Прпош.

Виолинисткиња Бојана Обрадовић током извођења нумере испред спомен-бисте у Градском парку

Извођење културно-умјетничког програма: ученице и виолинисткиња у Градском парку

Дубичани и данас са поносом, пијететом и сузама у очима цитирају бесмртне ријечи из Тепићевог завјетног писма, које остају урезане у темеље отаџбине:

„Једном људи дају ријеч, она остаје или се погази. Ја сам дао ријеч да ћу да браним ову земљу, ако јој буде тешко”.

Предсједника Борачке организације Републике Српске (БОРС) Милован Гагић

Сличне објаве

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *