Сваки камен Босанског Грахова носи терет историје која је пречесто била сурова према српском народу на овим просторима. Грахово је кроз читав 20. вијек – од стравичних злочина у времену НДХ, па све до посљедњег рата 1995. године – поднијело једну од најтежих жртава.
На овој фотографији налазе се нијеми свједоци тог страдања. Некада су овдје биле просторије ШИК-а, бурегџиница, обућарска радња и продавница – мјеста око којих је пулсирао свакодневни живот нашег народа. Данас су ту рушевине, баш као што су 1995. године завршиле и готово све приватне српске куће у самом Грахову и околним селима.
Ове порушене зидине нису само посљедица ратних дејстава, већ видљив отисак далекосежних посљедица етничког чишћења и намјере да се Срби овдје више никада не врате. Исти они који су начинили ове рушевине и данас безочно експлоатишу богате граховске шуме, док за собом остављају пустош.
Али Грахово није мртво. Упркос свим системским препрекама, систематском занемаривању и тешким условима, многи Срби су се вратили на своја огњишта. Број повратника свједочи о несаломивом духу и дубоком коријену који српски народ има у овој земљи.
Рушевине опомињу, али нас и обавезују – да памтимо, да чувамо истину и да будемо подршка онима који данас чувају српско име и завјет у Босанском Грахову. Нисмо заборавили и нећемо одустати.
Фотографија преузета са странице Босанско Грахово
