Љубомир Јовановић Патак, човек који је на чудесан начин преживео неколико атентата од стране УДБА…
Пише: Српскопитање
Љубомир Јовановић звани Патак (1908-1988) је био официр Југословенске војске, а током Другог светског рата командант Тимочког корпуса, затим начелник Шифрантског и Обавештајног одељења Врховне команде Југословенске војске у Отаџбини.
Јовановић је радио за контраобавештајну службу, а пре рата је имао је чин генералштабног мајора. По доласку у Ваљево 1941. године, примио је дужност команданта Српске државне страже. Љуба шаље свог личног пратиоца, поручника Станоја Јовановића на Равну гору, да обавести Дражу о нападу Немаца. Поручник Станоје Јовановић је био Љубин братанац. Немци су посумљали да ваљевска команда ради за Дражу, па је премештају у Зајечар. Немци сазнају да је Љуба Дражин доушник и крећу у акцију почетком октобра 1942. године. Провалили су у стан Љубе Јовановића, али га нису нашли. Раније су га изнели из стана са темпетатуром од 40 степени поручник Станоје Јовановић и потпоручник Кент. Гестапо 1942. хапси породицу Љубе Јовановића, шестогодишњег сина, четворогодишњу ћеркицу, жену и оца свештеника.
Бољевачка и Зајечарска бригада из затора извлаче Љубиног оца. Жена и деца се налазе у возу који је кренуо ка логору Бањици. Љубина пратећа јединица поручника Станоја Јовановића и крајинска бригада, извлаче из воза Љубину жену и децу.
Гестапо 1943. године поново хапси Љубину жену и децу, Љубину сестру и њену децу, оца и мајку и одводе их у логор Црвени Крст у Нишу. Кућу у Трстенику су спалили до темеља. Љубин зет, Франц Свеншек, мајор немачке војне обавештајне службе, извлачи из логора своју жену Љубицу, и синове Јанка и Ратка у фебруару 1943. Љуба је три пута долазио у Милутовац 1943. године и састајао се са зетом Францом Свеншеком. Договорили су се како да извуку и Љубиног оца, мајку, жену и децу. 25. децембра 1943., сви су пуштени из логора, на залагање мајора Свеншека.
Пуковник Љуба Јовановић је био командант Источне Србије, пошто су Совјети заробили пуковника Вељу Пилетића, после заједничке акције потапања немачке Црноморске флоте. Пошто су Совјети заробљавали и одводили у логоре четнике, Љуба креће са својим корпусом према Босни. Пре тога, долази последњи пут у Милутовац својој кући где је рођен. У кући га чека Андрија Арсић, чувени доктор из тог времена, дугогодишњи кућни пријатељ. Одмах затим крећу за Босну. Од Сјенице под његову команду долази Никола Калабић са гардом и потпуковник Светислав Трифковић са Авалским корпусом.
Кaдa су прегруписани корпуси, пуковник Љуба Јовановић је пребачен у команду на место начелника обавештајне и шифрантске службе. Дража га шаље са радиостаницом 1945. у Словенију да ухвати везу са савезницима. Љуба се јављао месец дана, а затим га хвата Гестапо и одводи у логор Маутхаузен, а после интервенције зета, сада пуковника Франца Свеншека, јер су хтели да га одмах стрељају. Неколико месеци је био у логору и имао је повлашћени положај. Након тога га ослобађају Американци.
После избављења из логора, Љуба живи у швајцарском месту Фрибургу код Берна. На мосту у Фрибургу, на реци Сарини, Љуба је преживео атентат 1954. године. Погођен у врат, пао је у реку са моста који је висок око 100 метара. Четници који су живели у Фрибургу су мислили да је убијен, али се појавио у Паризу.
Избегао је и атентат у Паризу 6. марта 1969. године. Био је међу првима на листи УДБ-е за ликвидацију. До краја живота је живео у Антибесу, 25 километара од Нице.
Љубомир Љуба Јовановић-Патак умро је 31. јула 1988. године у 80. години живота у Антибесу.
На суђењу 1946. године, генерал Драгољуб Михаиловић је Јовановића оценио као врло моралног официра.
Извор: фејсбук сттраница Занимљива историја и географија
ФОТО: фејсбук
