Фото-прича са 28. Кестенијаде: Други дан (субота)
Песма, кулинарске чаролије и јесење заједништво у градском парку и прича о најпознатијем српском бану
Пише: Зоран М. КОС
Фотографија: Зоран М. Кос и ТО Костајница / Бранка КУКРИКА
То октобарско јутро у Костајници донело је препознатљиву маглу изнад Уне, најављујући још један незабораван дан. Како су први зраци сунца обасјали крошње градског парка, ово парче земље постало је живописно кулинарско и културно средиште читаве регије. Мирис завичаја брзо је измамио Костајничане и бројне госте на стазе парка, који је ове суботе пулсирао посебном енергијом.
Ансамбл „Лира“ из Бањалуке су својом песмом обојили су суботње поподне
Мајстори кулинарства су од раног јутра у великим количинама крчкали базу за јесење специјалитете
Поглед на густи завичајни паприкаш сведочи о савршеном дозирању зачина и пламена
Упоредо са котлићима, вредно се радило и иза усијаних решетки роштиља у срцу парка
Мирис врућег печеног кестена и насмејана лица обележили су сваки тренутак чекања у реду.
Шаренило јесењих штандова, завичајне враголанке и тријумф најбољих кувара
Док је парком одјекивала песма, изложбени простор под црвеним шатрама мамио је погледе свих генерација. Штандови су ове суботе били права мала уметничка дела, препуна домаћих производа и завичајних ђаконија. Круна ове прелепе кулинарске суботе припала је онима који су доказали највеће мајсторство крај вреле ватре, а централна бина постала је подијум за најуспешније екипе.
Вредне руке домаћица. Милина је било то гледати, кушати, то већ морате доћи и доживети
Ведар дух и препознатљиви костајнички хумор ширили су се парком попут шумског пожара
Искрени сусрет родбине
Руководство општине и Туристичке организације Костајница свечано је уручило награде за најлепше уређен сто
Освајачи првог места поносно су подигли свој главни трофеј – велику победничку кувачу 28. Кестенијаде
ЗАВИЧАЈНА АНЕГДОТА
Шеретски дух кроз деценије: Од београдског Сајма књига 1981. до костајничког штанда 2026. Да се и Срби сете да имају бана, и то црвеног!
“Ћути враже, ко ти каже?”
Да живот пише најзанимљивије репортаже, потврђује несвакидашњи сусрет на овогодишњој Кестенијади. Аутор ових редова остао је затечен испред Гоциног штанда („Гоцина група”), где га је оригинална кулинарска креација од кестена у тренутку вратила тачно 45 година уназад. Била је то 1981. година, када је млади војник ЈНА у војничкој торби са београдског Сајма књига прокријумчарио тадашњу сензацију – Вукову збирку народних еротских умотворина „Црвен бан“. Невероватно, али исти тај дух васкрснуо је у парку четири деценије касније.
Аутор репортаже као млади војник ужива у предаху уз тадашњи књижевни куриозитет „Црвен бан“
Већ при самом изношењу уникатне посластице од кестена, око штанда се створио прстен знатижељних погледа
Домаћица Гоца са широким осмехом поносно излаже свој несвакидашњи кулинарски специјалитет, и по врсти и по изгледу
Након силних осмеха и фотографисања, кулинарска креација је брзо дочекала своју примарну судбину. А ја сам се захвалио домаћинима, а Гоци казао мени драгу песмицу под именом „Кос“ из Црвеног бана В. С. Караџића: “Свака тица лепо поје, али кос, али кос и домаћин…
На крају је све завршило у тањиру, откривајући богато и кремасто пуњење од домаћег кестена
Погледајте још фотографија у фото-галерији.
О Кестенијади смо писали:
srpskopitanje.com
srpskopitanje.com
У следећој причи: Дан трећи (недеља)
