Переслављ-Залески на путу за Кострому: Древни бели зидови Спасо-Преображенског сабора (фото)
Оком објектива: Фото-белешке Зорана М. Коса (7)
Фото-разгледница посвећена једном од најстаријих и најважнијих архитектонских споменика руске историје, забележена оком усамљеног објектива у предвечерје глобалног локдауна
Пише и фотографише: Зоран М. КОС
На стази древне руске историје и белог камена
Настављајући путовање од Москве ка Костроми кроз вековне градове руског Златног прстена, следећа неминовна и историјски фасцинантна станица био је древни Переслављ-Залески. Овај град, који је 1152. године основао кнез Јуриј Долгоруки, чува у свом срцу јединствен визуелни водич кроз векове трајања – велику жуту информативну таблу са шемом знаменитости и Плешчејевим језером, постављену у самој близини централног трга. Мапа открива невероватно богатство манастира, али и Спасо-Преображенски сабор као најстарију тачку.
Прилазећи масивним, светлим зидинама ове светиње, прво са чиме се суочава поглед репортера јесте званична црна спомен-плоча, која сведочи да је храм подигнут у периоду од 1152. до 1157. године и да се данас чува под строгом заштитом државе. Снажна полукружна лучна врата од кованог гвожђа, украшена масивним нитнама, стоје као чувари улаза у пространи деветовековни мир. Управо са овог места почиње наша прича о светињи која је преживела готово девет векова бурне историје.
Службена спомен-плоча на белом камену Спасо-Преображенског сабора у Переслављу-Залеском, подигнутог средином 12. века. / Фото: Зоран М. КОС
Древне двери: Монументални лучни улаз са гвозденим вратима која вековима воде у унутрашњост белокаменог храма. / Фото: Зоран М. КОС
Информативна табла са детаљном шемом знаменитости Переславља-Залеског и Плешчејевог језера. / Фото: Зоран М. КОС
Завичај Александра Невског и једноставност форми
Када се изблиза погледа Спасо-Преображенски сабор, човек остаје задивљен његовом монументалном једноставношћу. Изграђен од правилно тесаних блокова белог камена, овај једнокуполни храм са зеленим кровом представља класичан пример ране суздаљске архитектуре, лишен касније барокне или класицистичке раскоши. Сваки детаљ фасаде, од уских прозора који подсећају на пушкарнице, па све до фино исклесаног каменог венца испод саме куполе, говори о снази и скромности средњовековних руских неимара.
Одмах испред сабора, на пространом платоу, поносно стоји споменик-биста великом руском кнезу и светитељу Александру Невском. Овај избор места није случајан, Александар Невски је рођен управо овде, у Переслављу-Залеском 1221. године, а у овом истом Спасо-Преображенском сабору је крштен и духовно стасао пре него што ће постати један од највећих заштитника руске земље. На мапи су јасно уочљиве и све околне тачке, музеји и манастири који чине неодвојиви део овог историјског завичаја.
Величанствени Спасо-Преображенски сабор са спомеником кнезу Александру Невском под мартовским небом. / Фото: Зоран М. КОС
Крупни кадар велике зелене куполе и каменог орнамента на бубњу, који секу ведро мартовско небо. / Фото: Зоран М. КОС
Историјски путокази: Детаљ мапе који приказује положај Спасо-Преображенског сабора у односу на друге вековне светиње у граду. / Фото: Зоран М. КОС
Руска Садова улица и снежна тишина
Предвечерје глобалног локдауна крајем марта 2020. године донело је овом историјском тргу нестваран, готово пуст амбијент. Док су се на светској сцени низале драматичне вести, пространи поплочани путеви и травњаци око сабора, делимично прекривени мартовским снегом, одисали су апсолутним миром. Панорамски поглед на прилазну улицу са развученим струјним кабловима, старом дрвеном архитектуром и информативним паноом у средишту, верно дочарава амбијент руске провинције у данима када је време наизглед стало.
Посебан, готово поетичан кадар пружа се из оближње Садове улице. Тамо стара, традиционална руска дрвена кућа на спрат са својим карактеристичним плавим оквирима прозора стоји у првом плану, док се у позадини, иза огољених бреза, монументално уздиже купола Спасо-Преображенског сабора. Овај визуелни спој дрвета и белог камена представља истинску слику из изворне Русије.
Панорамски поглед на бочну фасаду сабора под мартовским сунцем. / Фото: Зоран М. КОС
Дух завичајне Русије: Стара дрвена кућа у Садовој улици кроз чије се брезе помаља деветовековна купола древног сабора. / Фото: Зоран М. КОС
Слика руске провинције: Панорама прилазног пута са старом дрвеном кућом, бандером и куполом сабора у позадини. / Фото: Зоран М. КОС
Закључане капије и тишина провинције
У непосредној близини старог трга издижу се и друга сведочанства вере. Објектив бележи јединствену цркву Светог Петра Митрополита из 1585. године, препознатљиву по свом великом шаторастом крову који се монументално уздиже изнад празног пута и паркираних возила. Нешто даље, иза трошног и старог цигленог зида на којем се топе мартовски снежни наноси, израњају црвене зидине и тамнозелене куполе суседне цркве Сретења Господњег, подсећајући на вековно духовно богатство Переславља-Залеског.
Нажалост, током моје посете, овај прелепи деветовековни храм био је закључан. Кроз пусте стазе и празне порте јасно се осећао упадљив мањак народа и ходочасника. То је сурова реалност данашњице; огромна Москва, удаљена свега стотинак километара, буквално је усисала становништво из околних регија. Велики градови су постали моћни магнети за масе свуда у свету, па тако и у Русији. Ипак, иза тих закључаних капија и у тишини пустих провинцијских стаза, ови бели камени светионици настављају да стражаре и трају, чувајући дух прошлог времена далеко изнад свих савремених земаљских брига.
Мир пред велики локдаун: Шира панорама Црквеног трга у Переслављу-Залеском са Спасо-Преображенским сабором у средишту. / Фото: Зоран М. КОС
Прелепе куполе цркве Сретења Господњег ухваћене преко снежног платоа у непосредној близини старог сабора. / Фото: Зоран М. КОС
Древна архитектура: Црква Светог Петра Митрополита са карактеристичним шаторастим кровом из 16. века у Переслављу-Залеском. / Фото: Зоран М. КОС
Трагови времена: Поглед на куполе цркве Сретења Господњег иза старог, делимично урушеног и снегом прекривеног цигленог зида. / Фото: Зоран М. КОС
Трагови прошлости: Табла са кућним бројем 14 у Совјетској улици на згради у непосредној близини храма, као сведочанство о снажном и видљивом присуству совјетског наслеђа и Лењиновог култа у савременој Русији. / Фото: Зоран М. КОС
ЗАПАЖАЊЕ РЕПОРТЕРА:
„Друг Лењин је у Русији још увек жив. Стаљин има мало, али ватрених присталица, док су Совјети и Лењин у значајном делу јавности и даље веома присутни, о чему сведоче и бројни називи улица попут ове у непосредној близини храма. Током својих посета Русији ушао сам у многе храмове који су у власништву државе — у њима се плаћају улазнице и имају кустосе. Поједине цркве функционишу по систему ‘пола-пола’ између државе и цркве; држава наплаћује улаз туристима, али истовремено дозвољава свештеницима и верујућем народу да уђу у храм без карте.”
Музеј довитљивости и лукавства (Музей хитростей и смекалки) смештен у аутентичној приземној згради на броју 14 у Совјетској улици. / Фото: Зоран М. КОС
Контрасти руског поднебља: Традиционална, оронула дрвена двоспратница у Садовој улици са погледом на древне куполе Спасо-Преображенског сабора. / Фото: Зоран М. КОС
Поглед кроз старе циглене стубове на живописне зелене куполе цркве Сретења Господњег у историјском језгру града. / Фото: Зоран М. КОС
Архитектонско благо из 16. века: Делимично урушена звонара и Црква Светог Петра Митрополита са својим препознатљивим шаторастим кровом. / Фото: Зоран М. КОС
Свакодневица крај светиња: Паркинг испред заједничког комплекса Владимирског катедрала и цркве Сретења Господњег у Переслављу-Залеском. / Фото: Зоран М. КОС
Очувана традиција: Дугачка руска дрвена кућа са карактеристичним прозорским оквирима, која пркоси времену и модерном добу. / Фото: Зоран М. КОС
Да бисте испратили укупан корак кроз руску историју, духовне светиње и претходне станице ове величанствене руте, претходни део ове велике фото-приче можете прочитати на интернет порталу Српско Питање:
Оком објектива: Фото-биљешке Зорана М. Коса – Сергијев Посад на путу за Кострому (5)
