Тридесет пет година од масовних ликвидација српских цивила у Госпићу…
Госпић, 17-18. октобар 1991. – Систематско етничко чишћење Срба
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
У октобру 1991. године, у Госпићу и околним селима, извршен је тежак ратни злочин над српским цивилним становништвом. Људи су одвођени из својих домова и склоништа, незаконито затварани, а потом одвођени на мјеста погубљења. Многи од њих никада се нису вратили својим породицама.
Уочи и током 17. и 18. октобра 1991. године, у Госпићу су спровођена хапшења српских цивила, након којих су услиједиле организоване ликвидације. Од Срба је чишћена улица по улица… Злочини одн. егзекуције су извршене највише на подручју Пазариштa и Липове Главице, док су поједини заточеници одвођени у касарну у Перушићу, гдје су држани прије погубљења.
Судски поступак пред Жупанијским судом у Ријеци утврдио је одговорност Тихомира Орешковића, Мирка Норца и Стјепана Грандића за злочине над цивилним становништвом. Правоснажном пресудом Орешковић је осуђен на 15 година затвора, Норац на 12, а Грандић на 10 година затвора.
Када се саберу казне тројице осуђених – укупно 37 година затвора – и упореде са податком о најмање 129 убијених Срба на госпићком подручју, добија се однос од свега око три и по мјесеца затвора по жртви. Толико је хрватски суд процијенио вриједност српског живота у Госпићу.То није правни обрачун индивидуалне кривице, већ потресна илустрација несразмјере између размјера људског губитка и укупне висине изречених казни. Судски утврђене чињенице потврдиле су да су цивили незаконито хапшени, затварани и одвођени на мјеста гдје су убијани.
Према подацима Документационо-информационог центра „Веритас“, током јесени 1991. године у Госпићу и околним мјестима за неколико дана убијено је најмање 129 лица српске националности, међу којима је било 39 жена.
Посебно потресна остаје чињеница да су све жртве били обични људи који су живјели у својим домовима, имали породице, послове и своје мјесто у животу града. Њихова национална припадност претворена је у разлог за сумњу, прогон и смрт. Судски поступак утврдио је и одговорност конкретних припадника хрватских снага, чиме су злочини добили и своју правосудну димензију.
Ипак, ни судске пресуде ни проток времена не могу надокнадити изгубљене животе, нити породицама вратити њихове најмилије. Судбина несталих, непотпуна расвјетљеност појединих случајева и питање мјеста на којима почивају жртве остају важан дио насљеђа овог злочина.
Злочинац Мирко Норац је од Туђмана добио хрватско одликовање „Ред хрватског тролиста“…
Сјећање на српске цивиле убијене у Госпићу није позив на мржњу према било ком народу. Оно је обавеза да се злочини именују, жртве памте, одговорност утврђује, а покушаји порицања и релативизације историјских чињеница одбаце.
Да се не забораве српске жртве Госпића. Да њихова имена и судбине не буду избрисани из памћења.
Госпић је данас град без Срба…
Слава невино пострадалим српским цивилима.
Фотографија: Туђман уручује одликовање Норцу
ФОТО: фејсбук
