Ово је институционални терор над Србима на Косову и Метохији

Москва захтева пуну примену резолуције 1244

Извор: Спутњик

Руски амбасадор при Уједињеним нацијама Василиј Небензја изјавио је да је спровођење Резолуције 1244 Савета безбедности УН једини начин да се, у складу са међународним правом, пронађе одрживо и обострано прихватљиво решење за питања у вези са Косовом и Метохијом и заштите интереси српског народа.

Небензја је на седници Савета безбедности УН на којој је разматран извештај о раду УНМИК-а, поручио да Савет безбедности УН мора да пошаље јасан сигнал да међународна заједница неће толерисати кршење Резолуције 1244 и изразио је уверење да то тело може и мора да донесе такву одлуку.

Такође је упозорио да је ситуација на КиМ изузетно напета.

– Ситуација остаје трајно напета и буквално се налази на самој ивици – рекао је Небензја.

Како је навео, привремене приштинске институције намерно стварају неподношљиве услове за живот и врше притисак на Србе на КиМ како би их приморале да напусте покрајину.

Небензја је упозорио да се урушавају институције које пружају јавне услуге у области здравства и образовања, да је забрањена употреба српског динара, да се крше изборна права и да је појачан притисак на Српску православну цркву.

Он је навео да, према руским проценама, правосудни систем привремених приштинских институција покреће кривичне поступке на основу измишљених оптужби и спроводи кампање застрашивања, док расте број случајева несразмерне употребе силе, укључујући агресивна хапшења и претресања, као и мучења.

Према његовим речима, током претходних пет година забележено је више од 800 напада мотивисаних етничком припадношћу, док је више од 250 Срба и припадника других неалбанских заједница ухапшено на основу, како је оценио, измишљених оптужби.

Говорећи о српском културном и верском наслеђу, упозорио је на, како је навео, континуирано скрнављење православних манастира, цркава и гробља, као и на забране српских православних и националних симбола под изговором борбе против екстремизма.

Све те поступке власти у Приштини Небензја је описао као „институционални терор“, за који је рекао да има за циљ уклањање српског становништва из покрајине.

Небензја је указао и на пресуде које су Специјализована већа Косова у септембру изрекла бившим припадницима тзв. Ослободилачке војске Косова оптуженим за ратне злочине.

Према његовим речима, Приштина је оштро критиковала те пресуде и покушала да правним путем измени мандат Специјализованих већа, док Европска унија, како је оценио, на такве поступке не реагује адекватно.

– ЕУ радије затвара очи пред свим тим – рекао је он.

Небензја је критиковао Европску унију због, како је навео, толерисања одбијања Приштине да формира Заједницу српских општина на КиМ, оцењујући да су неспособност и неспремност Брисела да обезбеди конструктивне кораке Албанаца на КиМ дискредитовали преговарачки процес и посредничку улогу ЕУ.

Према његовим речима, ЕУ се уместо тога бави притисцима на Београд и покушајима да примора српско руководство да призна државни суверенитет своје јужне покрајине.

Руски амбасадор је упозорио да се милитаризација тзв. Косова систематски убрзава и да се, како је навео, „квази-војска“, чије је формирање и одржавање према његовом тумачењу забрањено Резолуцијом 1244, јачају и снабдевају оружјем из иностранства.

Небензја је поручио да мултинационалне снаге распоређене у складу са Резолуцијом 1244 морају у потпуности да извршавају поверене задатке, без укључивања косовско-албанских безбедносних снага, које је оценио као непоуздане.

У супротном, упозорио је, могле би да настану озбиљне последице по стабилност не само на КиМ већ и на целом Балкану.

Он је затражио активнији, одлучнији и видљивији рад Мисије УНМИК, истичући да њен мандат не треба да се своди на праћење ситуације, већ да обухвата стварање услова за миран суживот свих народа који живе у покрајини.

Према његовим речима, Савет безбедности УН мора од мисије да добија искрене и објективне процене ситуације, док су неутрална тумачења и покушаји свођења анализе на административна питања контрапродуктивни.

Небензја се заложио за очување постојећег нивоа буџетских и кадровских ресурса УНМИК-а, као и за задржавање договорене учесталости и формата седница Савета безбедности УН о КиМ.

Закључио је да су догађаји на КиМ директна последица покушаја да се Резолуција 1244, као темељни документ Савета безбедности, „потисне у заборав“, наглашавајући да она мора да буде у потпуности спроведена и да је потребна њена свеобухватна анализа.

ФОТО: Спутњик