Европа у пламену

Пише: Александар АПОСТОЛОВСКИ

Популација миграната из бивших француских колонија, али и свежији талас последње деценије, довео је такође до растућих унутрашњих друштвених несугласица. Ни они први, ни они други, никада се нису уклопили у француско друштво. Још болно одјекују речи легендарног капитена Француске репрезентације Зенедина Зидана, који је увек подсећао на своје алжирско порекло, а нарочито речи „да у детињству није имао друга Француза”. Одрастао је у сиромашном и озлоглашеном марсејском предграђу Ла Кастелан, где му је отац радио као магационер и ноћни чувар. Његов син, двадесетседмогодишњи Лука Зидан, прошле године одлучио је да промени фудбалско држављанство и заигра за Алжир, што је догађај који свакако надилази све анализе о тектонским променама у француском друштву.

Син фудбалског симбола Француске и једног од највећих фудбалера света свих времена вратио се земљи свог порекла и некада ће, у даљој или ближој будућности, његов чин постати симбол промена којих нису били свесни ни Французи, ни Европљани, ни цео свет.

Шта је узрок побуне у Италији? Опет средње школе и факултети, и то на северу земље, Милану и Торину пре свега, где је покренут талас удара не само на полицију већ и на дућане светских брендова, веома слично и у Француској, где је страдао „Луј Витон”. Али свакако да се бес популације, која улази или је тек прошла пунолетство, није обрушила на цене у „Гучију” или „Арманију”, већ опет на владину образовну политику, лоше услове школовања и студирања, растуће трошкове живота и високе цене становања.      

Али Италијом влада десничарка Ђорђа Мелони, која не само да је позвала војску и Милано већ и усвојила хитне законске мере за сузбијање малолетничког криминала које ће захватити децу од 14 година са изузетно високим казнама затвора. Али зашто гори само италијански север? Изгледа да мафија на југу није сасвим искорењена и да породице уместо државе чувају мир јужно од Напуља.

Високе станарине, раст инфлације, што ће рећи поскупљења, готово да су нокаутирале шпанског премијера Педра Санчеза, као и португалску владу, где се млади жале да не могу ни да купе, а камоли узму станове у закуп, а да потпуно не осиромаше. У Белгији, о којој је давно писао славни амерички писац Хенри Милер као о до зла бога досадној земљи где човек поштено не може да се забави, набрајају се готово исти разлози што за излазак што за паљење. У Грчкој, склоној револуцијама, такође. Немири на ивици грађанског рата, уз шок-бомбе, водене топове и екстремно судско кажњавање, слика је која обележава октобар у Европи.

Шта се међутим дешава у Албанији којој европска комесарка Марта Кос пева оде радости као земљи која је на улазним вратима Европске уније? Не само да су бацани Молотовљеви коктели на владину зграду премијера Едија Раме, него је и узрок немира посве необичан, а нама познат. Главни окидач били су планови за изградњу луксузних туристичких комплекса на еколошки осетљивим и заштићеним подручјима у близини мочваре Вјоса-Нарта и на острву Сазан.

Ови пројекти се повезују са страним инвеститорима, односно инвестиционом фирмом Џареда Кушнера, моћног зета Доналда Трампа. Ваљда су та острва тачке за одмор фламингоса, па су грађански немири, сузбијани бруталном силом, избили због заштите птица, на дан када је Албанија затворила поглавље 20 за улазак у ЕУ. Интересантно је да су се на улицама Тиране виделе заставе ОВК, да је нападнута амбасада Ватикана, што су неки од аналитичара приписали чињеници да је премијер Еди Рама католик, као и да се неке од операција дестабилизације Албаније воде из Тетова у којем владају исмалимистичке радикалне групе, уз важну улогу Албина Куртија, политички насталог из марксистичко-лењинистичког шињела.

Зашто, дакле, Европа гори? Да ли су политичке елите, финансирајући Украјину, заборавили на своје грађане, потенцирајући опасност од замишљене инвазије Русије? Хајде да се мало поиграмо. Ко озбиљан верује да ће Владимир Путин гађати Лисабон? И да ли некога од младих у овим земљама занима где је Бахмут, док размишљају како се владини буџети, уместо у изградњу станова, социјална давања и раст стандарда, сливају у наоружавање Украјине и, помало, самих себе? Немачка, у којој је канцелар Фридрих Мерц довео демохришћане ближе цензусу него сувереном опстанку на власти, стрепи од растуће странке Алтернативе за Немачку, а неолиберали широм Европе тврде да је управо ова партија идеолошка централа из које се рађају антисистемски протести широм Европе. Али гле чуда, у Немачкој засад нема оваквих слика масовних протеста.

Да ли Европа, захваћена декаденцијом окошталих политичких елита, као сигурна кућа за америчке демократе који чекају евентуални повратак у Белу кућу, идеолошки заробљена у боци Фукујаминог сна и победи либералне демократије, губи значај геополитичког играча? Доналд Трамп, Си Ђинпинг и Владимир Путин, тројица светских босова који ускоро треба да се сретну, уз премијера Индије Модија, који неће бити присутан, али ће се његова моћ и те како осећати, свакако би одговорили – баш тако.

Велика европска мама, последња велика лидерка Европе Ангела Меркел сетиће се својих речи у Потсдаму 2010. године, да је концепт мултикултурализма у Немачкој потпуно пропао. Иронија је да је Ангела то рекла на конвенцији младих демохришћана 17. октобра, управо у месецу у којем данас лепа Европа лепо гори!

И управо је овог октобра Доналд Трамп изјавио да је криза последица масовне и неконтролисане имиграције, позвавши француске власти да хитно затворе границе. Трамп је нагласио да протести који захватају европске земље нису питање образовања или школа, већ директна последица имиграционе политике. Трамп се ту није зауставио, већ је упозорио да би Америка могла да напусти Европу. Односно да је остави саму са собом. Како му следе избори за Конгрес, одмах се дохватио својих политичких противника, објашњавајући да радикалне демократе и комунисти желе да покрену ватрене немире у Сједињеним Државама.

Медији блиски Трампу шаљу бомбастичне пароле: „Не дозволите да Америка постане Француска.” И не заборављају старог, немачког брадоњу. Ево га, Карл Маркс маршира ка Америци. Односно, плови!

Таман човек помисли да је Трамп превише читао о сенатору Макартију, који је педесетих година покренуо лов на црвене вештице, односно комунисте у Америци, а нарочито у Холивуду, кад ево га 20. новембар у Европи. Само што није. Тог дана припрема се права револуција, односно међународни дан протеста и акција који ће под слоганом „Боримо се за своју будућност, а не за њихове ратове”, обухватити штрајкове на универзитетима, демонстрације и друге активности.

На друштвеним мрежама је објављен плакат са потписом 48 земаља и престоница у којима би 20. новембра у 10 часова требало да отпочну штрајкови и акције. Ко је у позадини ове организације? Званично, Међународни штрајк младих, ма шта то значило. Откуд они и у Шведској? Да није и тамо лош стандард? Наравно, помињу се и климатске промене.

Само се не помиње један талентовани младић – Лука Зидан. И његов поносни отац. И тако долазимо до суштине. Кад год нам нешто није јасно, анализирајмо фудбал.

ФОТО: Политика