СНС као затворени политички систем

Kада странка почне да личи на круг привилегованих

Пише: Српскопитање

Да — постоје озбиљни разлози да се СНС анализира као политичка организација која је временом развила неке особине затвореног, хијерархијског система лојалности. Али ријеч „секta“ овдје је политичка метафора, а не дослован или научно утврђен опис странке.

И управо у тој разлици лежи суштина проблема.

Анализа Центра за источне студије из октобра 2026. описује како је СНС током дугогодишње власти изградио широку мрежу патронаже, страначке лојалности и утицаја на медије. У истој анализи наводи се да је приступ јавном запошљавању у појединим срединама могао бити повезан са чланством или сарадњом са странком. То су озбиљне карактеристике клијентелистичког политичког система.

1. Од странке до система лојалности

Проблем настаје када чланство у политичкој странци престане да буде само израз политичког увјерења и постане, барем у дијелу система, средство за напредовање, запошљавање и приступ ресурсима.

У таквом моделу не поставља се прво питање: шта знаш, шта си урадио и какав програм заступаш?

Поставља се питање: коме си лојалан, ко стоји иза тебе и колико можеш да допринесеш очувању власти?

Када такав начин функционисања постане широко распрострањен, странка ризикује да се претвори у пирамиду зависности. На врху је политички лидер, испод њега круг најближих сарадника, затим функционери који управљају локалним структурама, а на дну чланови и грађани који од тог система очекују одређену корист или сигурност.

Не значи да су сви чланови СНС-а у њему из користи. Многи могу искрено подржавати странку и њен програм. Али организациона структура може да подстиче клијентелизам чак и када дио њених чланова има искрене политичке мотиве.

2. Зашто бахатост постаје политички проблем?

Власт често ствара илузију да је њена моћ трајна. Функционер који годинама побјеђује може почети да вјерује да му положај припада, да критика представља непријатељство, а да су јавне институције продужена рука његове странке.

Тада настаје опасан круг:

Функционер напредује због лојалности, а не искључиво због резултата.

Критика се доживљава као напад на читаву организацију.

Неуспјеси се прикривају или пребацују на противнике.

Људи из врха све мање чују незадовољство обичних грађана.

Странка почиње да мјеша сопствени интерес са интересом државе.

Ако грађани стекну утисак да се од њих тражи послушност, док политички функционери уживају привилегије и избјегавају одговорност, онда незадовољство више није усмјерено само против појединих људи. Оно постаје незадовољство читавим начином управљања.

Истраживање о политичком клијентелизму и медијима у Србији описује како неформалне везе политичких, економских и медијских елита могу да служе очувању моћи и да нарушавају јавни интерес.

3. Да ли се то СНС-у обило о главу?

То је једно од могућих објашњења његове политичке кризе, али не и једино.

Када се странка превише ослони на контролу организације, медијску доминацију и дисциплину сопственог чланства, може погрешно да процијени расположење друштва. Оно што изнутра изгледа као снага — јединство, одсуство јавних сукоба и непрестана подршка лидеру — споља може изгледати као затвореност и недостатак одговорности.

Посебно је опасно када руководство престане да разликује стварну подршку од подршке која произлази из зависности, страха од губитка посла или очекивања користи.

Тада страначки апарат може постати веома ефикасан у мобилизацији, али истовремено све мање способан да разумије шта грађани заиста мисле.

Управо зато је успон студентског покрета важан за анализу политичке кризе у Србији: он је показао да се политичка мобилизација може развијати и изван традиционалних страначких структура.

Ипак, без коначних резултата и детаљне анализе понашања бирача не треба тврдити да је један фактор самостално проузроковао изборни исход.

4. Највећа грешка затворених система

Највећа грешка није само бахатост. То је губитак способности да се препозна тренутак када је друштво почело да се мијења.

Затворени политички круг често вјерује да може контролисати све: јавни простор, кадрове, информације, локалне структуре и политичке противнике. Али не може у потпуности контролисати оно што грађани закључују на основу сопственог искуства.

Ниједна страначка организација не може заувијек надокнађивати недостатак повјерења организационом дисциплином.

А ако се политичка моћ превише веже за једног човјека, онда његов проблем постаје проблем читаве странке. Сарадници могу избјегавати да му саопште непријатне чињенице, локални функционери могу прикривати незадовољство, а руководство може почети да вјерује у сопствену пропаганду.

У том смислу, могуће је да је СНС постао жртва сопствене дуготрајне доминације: што је систем био снажније централизован, то је ризик од погрешне процјене био већи.

Закључак: СНС не треба називати сектом као утврђеном чињеницом. Али оправдано је испитивати да ли су унутар странке ојачали затвореност, култ лидера, клијентелистичке везе и нетрпељивост према критици.

Ако су грађани дио те организације доживјели као круг привилегованих који очекује послушност, а не полаже рачуне јавности, онда такав утисак може постати озбиљан политички терет.

Власт која почне да вјерује да јој моћ припада ризикује да заборави коме је повјерена. А када заборави да је власт привремена, може тек на изборима сазнати колико се удаљила од људи у чије име тврди да управља.

ФОТО: Српскопитање