Немирна ноћ у Европи – протести, сукоби са полицијом и пљачке

Француска и Њемачка у средишту немира, сукоби у Италији, протести у Шпанији и Албанији – Европа суочена са новим таласом незадовољства.

Пише: Српскопитање

Европу је у суботу, 31. октобра, захватио нови талас демонстрација, уличних протеста и локализованих нереда. Млади, студенти, радници и синдикати изашли су на улице у више европских држава, а у појединим градовима дошло је до сукоба са полицијом, паљења барикада и пљачки продавница.

Ево прегледа најважнијих дешавања:

ФРАНЦУСКА – 320.000 ДЕМОНСТРАНАТА

Француска је поново била једно од главних жаришта европских протеста.

Према подацима француског Министарства унутрашњих послова, око 320.000 људи учествовало је у демонстрацијама широм земље.

У Паризу, Лиону, Тулузу и Марсеју одржани су велики скупови. У појединим градовима полиција је употребила сузавац, а забиљежене су и напетости између демонстраната и безбједносних снага.

Француске власти ангажовале су око 70.000 полицајаца и жандарма. Према извјештајима АП-а, током суботе приведено је више од 560 особа.

Главни разлози протеста су скупоћа живота, проблеми у образовању, стамбена криза и незадовољство политиком предсједника Емануела Макрона.

ЊЕМАЧКА – ПЉАЧКЕ У ФРАНКФУРТУ

Њемачку су захватиле демонстрације покрета „Gen Z regelt“, одржане у више од 30 градова.

Најозбиљнији инциденти забиљежени су у Франкфурту, гдје су групе маскираних особа проваљивале у продавнице и односиле робу.

Полиција је саопштила да су разбијани излози и да су на хитне службе бацани молотовљеви коктели.

У Хамбургу су паљене барикаде, док је у Келну полиција прекинула протестну шетњу након употребе димних бомби.

Демонстранти траже већа улагања у образовање, бољи животни стандард и одбацивање обавезног војног рока.

ИТАЛИЈА – ПРОТЕСТИ И СУКОБИ

Италија је већ у петак била захваћена великим протестима и генералним штрајком.

Демонстрације су одржане у Риму, Милану, Торину, Напуљу, Болоњи и Фиренци.

Радници, студенти, пољопривредници и синдикати протестовали су због ниских плата, инфлације, високих цијена станова и војних издвајања.

У Риму су демонстранти постављали шаторе у близини Колосеума, док је у Торину полиција употребила водени топ.

У ноћи између суботе и недјеље забиљежене су нове тензије, укључујући инциденте у Палерму и Риму.

ШПАНИЈА – НЕЗАДОВОЉНИ ПЕНЗИОНЕРИ И СТАМБЕНА КРИЗА

У Шпанији су одржани протести због пензионог система и све тежег положаја грађана.

Пензионери траже повећање пензија у складу са инфлацијом, заштиту јавног пензионог система и боље услове живота.

Стамбена криза и високе станарине такође су међу главним изворима незадовољства.

За разлику од Француске и Њемачке, доступни извјештаји не потврђују да је Шпанија током суботње ноћи имала упоредив талас масовних уличних сукоба.

АЛБАНИЈА – СУКОБИ ПРОТИВ ВЛАСТИ

Албанију већ данима потресају протести у Тирани.

Студенти, опозиционе групе и други демонстранти траже борбу против корупције, боље услове образовања и оставку премијера Едија Раме.

У претходним протестима долазило је до бацања каменица, бакљи и молотовљевих коктела на полицију, која је одговарала сузавцем и воденим топовима.

Међутим, за ноћ између 31. октобра и 1. новембра нема довољно потврђених података о новом великом сукобу размјера претходних демонстрација.

ПОРТУГАЛИЈА – ПРОТЕСТИ ЗБОГ СТАНОВАЊА

У Лисабону су настављени протести због недоступности станова и високих станарина.

Демонстранти су постављали шаторе на градским трговима, захтијевајући од власти да предузму конкретне мјере.

ХОЛАНДИЈА – ПОЈАЧАНЕ МЈЕРЕ БЕЗБЈЕДНОСТИ

У Хагу су власти појачале присуство полиције, а поједини трговци заштитили су излоге због страха од нереда.

До средине дана нису забиљежени велики инциденти.

ПОЉСКА – ПОЛИТИЧКЕ ТЕНЗИЈЕ

У Варшави су забиљежени политички протести и сукоби око Уставног суда. Према доступним извјештајима, пет особа је приведено током догађаја 30. и 31. октобра.

Нема потврде о масовним уличним нередима широм Пољске.

СРБИЈА – СТУДЕНТСКИ ПРОТЕСТИ

Србија је и даље једна од земаља у којима су студентски протести обиљежили политичка дешавања током 2026. године.

Ипак, у доступним извјештајима за суботу увече нема потврде о новом таласу великих нереда упоредивом са догађајима у Француској и Њемачкој. Било је спорадичних блокада појединих улица од оних који су освојили власт.

ШВЕДСКА, ГРЧКА И БУГАРСКА

За Шведску, Грчку и Бугарску нисам пронашао поуздане потврде о великим нередима током ноћи између 31. октобра и 1. новембра.

То не значи да није било појединачних окупљања или инцидената, већ да их тренутно доступни извјештаји не издвајају као значајне догађаје.

ШТА СЕ ЗАПРАВО ДОГАЂА У ЕВРОПИ?

Када се саберу дешавања, издваја се неколико заједничких проблема:

Економско незадовољство – раст цијена, инфлација и пад куповне моћи.

Стамбена криза – немогућност младих да дођу до приступачног стана.

Образовање – незадовољство условима школовања и улагањима у образовни систем.

Политичко незадовољство – неповјерење у институције и владе.

Генерацијски сукоб – све израженије незадовољство младих перспективама у сопственим државама.

Оно што је посебно важно јесте да се не ради о једном јединственом европском покрету. Протести имају различите организаторе и политичке циљеве, али их повезује незадовољство животним стандардом и функционисањем институција.

Европа је ушла у период озбиљних друштвених тензија. Француска и Њемачка показују колико брзо масовни протести могу прерасти у уличне сукобе, док се у другим државама незадовољство испољава кроз штрајкове, демонстрације и политичке кризе.

Напомена: Ово је преглед потврђених и пријављених дешавања, а не коначан биланс свих европских инцидената током ноћи.

ФОТО: Српскопитање