Да бјежимо на Крф!
Пише: Донко РАКОЧЕВИЋ
Како је кренуло, ми Срби мораћемо да се селимо из Црне Горе и Србије. Најбоље би било у Републику Српску, али бојим се да ни она неће још дуго потрајати.
Зато је најбоље, као Срби у зиму 1915/16, да бјежимо на Крф, преко Албаније. Да се вратимо мајци Византији, тамо нећемо морати да свакодневно гледамо ове комите и зомбије по Црној Гори и Србији.
Шалу на страну, није пријатно данас правим Србима у Србији, посебно у Београду и Новом Саду. Сваки дан се на улици, у продавници, у локалима, сусрећу са припадницима „студентске“ револуције којима ништа није свето.
На срећу, у Црној Гори, колико год ми Срби били дискриминисани, и данас, а посебно у време Ђукановићевог режима, нисмо морали макар да страхујемо за своје животе, да ће нас на улици пресрести и премлатити зато што смо друге националне и политичке опције. Било је неколико таквих случајева за ових 35 година, али ипак нису били масовна појава.
Какав је то парадокс – да је Србима данас најмање безбедно и угодно у Србији. Морају да климају главом „блокадерима“ на улици, иначе ризикују да добију по глави.
Посебно је жалосно што се данас у рођеној земљи непријатно осјећају црквена лица – монаси и свештеници, на челу са патријархом – од којих се изричито тражи да подрже „студенте“.
Просто невероватно колико ситуација личи на ону из 1945. године.
ФОТО: фејсбук
