Ко је најближи финалу?

Четири селектора, четири различите филозофије

Пише: Слободан СТАРЧЕВИЋ, фудбалски тренер

Свјетско првенство дошло је до фазе у којој више нема случајних учесника. Француска, Шпанија, Енглеска и Аргентина показале су различите путеве до полуфинала, али и различите тренерске идеје које ће сада одлучивати нијансе.

ФРАНЦУСКА – ШПАНИЈА

Прагматизам против позиционе доминације

Дидие Дешамп и Луис де ла Фуенте представљају двије потпуно различите школе фудбала.

Француска не жели доминирати лоптом. Дешамп је кроз цијело првенство показао огромну тактичку флексибилност. Против различитих противника мијењао је висину пресинга, начин брањења и структуру напада, али никада није одустао од основног циља – остати организован и казнити противника у правом тренутку. Иако је веома атрактивна, ипак је резултат и стабилност испред атрактивност.

Шпанија, с друге стране, вјероватно игра најкомплетнији позициони фудбал на првенству. Посјед није циљ сам по себи, већ средство за стално стварање вишка између линија. Међутим, управо против физички моћних и тактички дисциплинованих екипа попут Француске остаје питање колико ће успјети одржати висок ритам циркулације лопте.

Ово ће бити дуел у којем ће Шпанија покушати контролисати простор кроз лопту, а Француска простор без лопте.

На основу свега по мени је блага предност Француској због веће тактичке прилагодљивости и квалитета транзиције.

ЕНГЛЕСКА – АРГЕНТИНА

Контрола против индивидуалне инспирације

Томас Тухел можда је највеће тренерско освјежење овог првенства.

Енглеска не побјеђује спектакуларно, али готово свака утакмица показала је другачији план. Против Мексика играла је другачије него против Норвешке, прилагођавајући структуру противнику без губитка равнотеже. Управо је та способност прилагођавања највећа вриједност Тухеловог рада.

Лионел Скалони такође је показао флексибилност, али Аргентина током нокаут фазе открива одређене проблеме. Против организованих противника све теже долази до прилика кроз позициони напад. Велики дио креативности и даље зависи од Месија, док прекиди и индивидуални квалитет често представљају главно оружје.

Енглеска дјелује као екипа са више аутоматизама у организацији игре, док Аргентина и даље чешће утакмице рјешава кроз тренутке индивидуалне класе.

Ако Тухел успије затворити Месију простор између линија и натјерати Аргентину да дуго гради напад против организованог блока, могао би имати значајну тактичку предност.

По мени блага предност Енглеској због веће разноврсности игре и боље колективне организације.

Шта ви мислите!?

ФОТО: фејсбук