Патријарх Порфирије о Патријарху Павлу (17. април 2025.)
Пише: Милош В. НИКОЛИЋ
Део ексклузивног интервја за НИН Патријарха српског господина Порфирија
Александар Тимофејев:
Да ли сте спремни да се лично ангажујете у смиривању кризе? И на који начин мислите да би то било најбоље? Често се у јавности у последње време помиње пример патријарха Павла, који је након што су студенти данима у јануару ’97. стајали испред кордона полиције у Коларчевој јер им нису дозвољавали да прођу, на Светог Саву стао на чело литије у којој је било море студената и полиција их је пропустила…
Патријарх Порфирије:
Желим одмах да нагласим да сам непрекидно ангажован на смиривању кризе, али на црквен начин и црквеним средствима. Патријарха Павла сам познавао веома добро: замонашен сам у Дечанима, у његовој Епархији; на постдипломске студије сам отишао са његовим благословом; он ме је и рукоположио у чин ђакона у манастиру Свете Тројице у Мушутишту, на Косову и Метохији. Провео сам доста времена уз њега, поучаван не само његовим речима него пре свега његовим примером. Управо зато верујем да сам имао прилику да добро разумем и усвојим јеванђелска начела која је он живео, и да се, колико ми је дато, њима и сада руководим.
Ово не помињем да бих себи приписивао део ауторитета свог блаженопочившег претходника. То помињем зато што желим да укажем на све учесталије злоупотребе његовог имена и дела, а нарочито због тога што има и оних који се позивају на Патријарха Павла, а заправо, за његовог живота нису прихватали његов начин вођења Цркве, најмање су га слушали, најмање му следили, а заправо се противили његовом ставовима. Тужна је чињеница да таквих има и у највишим свештеничким редовима наше Цркве – и међу самим епископима.
Није тачно да је Патријарх Павле „стао на чело студената“. Те 1997. године, на Светог Саву, Српска Православна Црква, предвођена Патријархом, организовала је молитвени ход за мир – Светосавску литију – којој су се студенти прикључили. Патријарх Павле, као што је добро познато, никада није учествовао у политичким активностима, а камоли у протестима. Он је тада повео молитвену, црквену литију, не да би подржао демонстрације, већ да би предупредио крвопролиће, опасност од братоубилачког сукоба између демонстраната и полиције. Тај чин није био политички гест, него јеванђелско посредовање – молитвени одговор на могуће насиље, којим је пресечен један друштвени Гордијев чвор. У таквим околностима поступио бих потпуно исто као и Патријарх Павле.
Дакле, Патријарх Павле није „стао на чело демонстраната“, већ је, као предстојатељ Цркве, предводио молитвени ход, предводио молитву, преузевши на себе одговорност да својим присуством допринесе миру, а не да стане на страну било кога у политичком спору. Ваља истаћи да је непрестано позивао на мир, дијалог, а изнад свега на јединство – због чега је више пута био изложен осудама, звиждуцима и увредама, што је јавности добро познато.
ФОТО: фејсбук
