Чешка изједначила комунизам и нацизам пред Законом
За пропагирање тоталитаризма и до пет година затвора!
Пише: Српскопитање
Петр Павел потписао историјске измјене Кривичног законика – послије више од три деценије од пада комунистичког режима, Праг одлучио да промовисање комунистичких покрета усмјерених против људских права третира као кривично дјело.
Чешка је повукла потез који је поново отворио једно од најосјетљивијих питања европске историје – однос према комунистичком насљеђу и злочинима почињеним у име идеологије која је деценијама владала великим дијелом Европе.
Предсједник Чешке Републике Петр Павел потписао је 17. јула 2025. године измјене Кривичног законика којима се комунистички покрети изричито наводе уз нацистичке и друге покрете који теже укидању људских права и слобода. За оснивање, подршку или промовисање таквих покрета предвиђена је затворска казна од једне до пет година.
Закон је објављен 5. августа 2025. године, а његова примјена почела је 1. јануара 2026. године.
Овом измјеном Чешка је одлучила да отклони разлику у кривичноправном третману нацистичких и комунистичких покрета када је ријеч о њиховом усмјерењу против основних људских права и слобода.
ЧЕТИРИ ДЕЦЕНИЈЕ КОМУНИСТИЧКЕ ВЛАДАВИНЕ
Да би се разумјела тежина ове одлуке, потребно је вратити се у историју Чехословачке.
Послије Другог свјетског рата, комунисти су постепено преузимали контролу над државом, да би 1948. године извршили потпуно преузимање власти. Услиједиле су деценије једнопартијске владавине, политичких прогона, цензуре, обрачуна са противницима режима и ограничавања основних грађанских слобода.
Један од најпознатијих догађаја била је 1968. година и Прашко прољеће. Покушај реформе комунистичког система, који је предводио Александар Дубчек, угушен је војном интервенцијом трупа Варшавског пакта, предвођених Совјетским Савезом.
Тенкови на улицама Прага постали су једна од најупечатљивијих слика совјетске доминације у источној Европи.
Тек је Плишана револуција 1989. године означила крај комунистичке власти. Масовни протести, предвођени студентима, интелектуалцима и грађанима, довели су до мирне промјене политичког система.
Међутим, пад режима није значио и завршетак расправе о његовој историјској одговорности.
ЗАШТО ЈЕ ЗАКОН ПРОМИЈЕЊЕН?
Иницијативу за измјену закона подржали су историчари и институције које се баве проучавањем тоталитарних режима, међу којима је и Институт за проучавање тоталитарних режима у Чешкој.
Њихов аргумент био је да није оправдано да се нацистички покрети изричито третирају као предмет кривичноправне заштите демократског поретка, док комунистички покрети са истим циљевима нису били наведени на исти начин.
У расправи о законским измјенама посланик Шимон Хелер указивао је на политичке логоре, убиства и тоталитарну власт као разлоге због којих, према његовом ставу, двије идеологије не треба различито третирати када је ријеч о кршењу људских права.
Нова законска формулација зато не кажњава комунизам као историјски или теоријски предмет проучавања, већ оснивање, подршку и пропагирање покрета који доказиво теже укидању права и слобода или подстичу одређене облике мржње.
ОДЛУКА КОЈА ЈЕ ИЗАЗВАЛА ПОЛЕМИКЕ
Нису сви у Чешкој подржали ову промјену.
Представници Комунистичке партије Чешке и Моравске оцијенили су закон као политички мотивисан и упозорили на могућност ограничавања слободе политичког изражавања.
Поједини правни и историјски коментатори такође су упозорили да се мора направити јасна разлика између тоталитарних покрета и ширих политичких идеја љевице, које саме по себи не подразумијевају укидање демократије.
Чешки Уставни суд је 3. децембра 2025. године одбацио захтјев за укидање спорних одредби, чиме је законска формулација остала на снази.
Важно је нагласити да закон не значи аутоматску забрану сваког комунистичког симбола, историјске књиге, научног рада или политичке расправе. За кривичну одговорност потребно је утврдити да су испуњени услови прописани законом.
ИСТОРИЈСКА ПОРУКА КОЈА ОДЈЕКУЈЕ ЕВРОПОМ
Одлука Прага има значај који превазилази границе Чешке.
У источној и централној Европи постоје различита искуства комунистичке власти, али заједничко им је историјско насљеђе једнопартијских система, политичких прогона, ограничене слободе медија и обрачуна са неистомишљеницима.
Посебно је занимљиво шта ова одлука значи за државе настале распадом бивше Југославије. У њима се однос према комунистичком насљеђу и данас често посматра кроз различите политичке и историјске перспективе.
Док једни истичу антифашистичку улогу партизанског покрета и социјалне тековине југословенске државе, други подсјећају на послијератне ликвидације, политичке затворе, прогоне и вишедеценијско ограничавање слобода.
Историја не би смјела бити предмет селективног памћења. Жртве политичког насиља не могу се дијелити према идеолошкој припадности оних који су их прогонили, нити се злочини могу оправдавати политичким циљевима.
Чешка је одлучила да један дио свог историјског искуства преточи у кривично законодавство. Да ли ће сличан приступ прихватити и друге европске државе, остаје отворено питање.
Једно је, међутим, сигурно: више од три деценије послије пада комунистичког поретка у централној Европи, расправа о његовој одговорности није завршена.
ФОТО: Српскопитање
