Бошњачка странка би да Србима одређује шта смију да памте

Амар Смаиловић пријети тужилаштвом због „величања“ генерала Младића

Извор: ИН4С

Док се Црна Гора представља као демократско друштво које тежи европским вриједностима, из Бошњачке странке стиже порука која више личи на политички притисак него на позив на дијалог. Амер Смаиловић тражи реакцију тужилаштва због, како је казао, „величања“ Ратка Младића, док се различити облици сјећања и политичког става према једној од личности ратова деведесетих покушавају свести на кривично дјело.

Смрт генерала Ратка Младића поново је отворила бројна питања о ратовима деведесетих, одговорности, злочинима, Хашком трибуналу, али и о праву народа да памте историју на различите начине.

За дио српског народа, Младић је војни командант и симбол једне историјске епохе. За друге, он је правоснажно осуђени ратни злочинац.

То су чињенице о којима постоје дубоке политичке и историјске подјеле.

Али оно што не би смјело бити спорно јесте право грађана да изразе тугу, саучешће или сопствени став — све док тиме не чине оно што је законом изричито забрањено.

Смаиловић, међутим, иде корак даље.

Он говори о „доказима на све стране“, о „вријеђању жртава“, о „величању злочинаца“ и позива тужилаштво и правосудне органе да „не окрећу главу“.

Поставља се питање: да ли је циљ процесуирање конкретног кривичног дјела или увођење политичког надзора над тиме шта грађани Црне Горе смију да кажу о историји?

Јер између негирања злочина и жалости за човјеком постоји огромна разлика.

Између величања злочина и изражавања саучешћа постоји разлика.

Између историјског сјећања и кривичног дјела постоји разлика.

И управо ту разлику политичари не би смјели да бришу.

КАДА ТУЖИЛАШТВО ПОСТАНЕ АРБИТАР ИСТОРИЈСКОГ СЈЕЋАЊА

Посебно забрињава позив да се правосудни органи активирају на основу онога што је неко објавио у медијима или на друштвеним мрежама.

Тужилаштво није политичко оружје.

Његов посао није да утврђује ко је „довољно европски“, ко је политички подобан и ко историју памти на „исправан“ начин.

Његов посао је да поступа по закону.

А ако постоји конкретно кривично дјело — нека институције раде свој посао. Ако га нема — онда политичке странке не би смјеле стварати атмосферу у којој се грађани плаше да изразе сопствени став.

Јер данас је мета један генерал.

Сутра може бити нека друга историјска личност.

А прекосутра — било ко ко се не уклапа у тренутно доминантни политички наратив.

„ЕВРОПСКЕ ВРИЈЕДНОСТИ“ НЕ МОГУ БИТИ ПОЛИЦИЈСКА ПАЛИЦА

Смаиловић посебно инсистира на Европској унији и поручује да за оне који негирају геноцид у Сребреници и величају ратне злочинце „нема мјеста у ЕУ“.

Са тим је лако сложити се у једном дијелу: злочини не смију бити величани.

Али управо зато треба бити прецизан.

Не може се сваки став који није у складу са политичком интерпретацијом Бошњачке странке прогласити величањем злочина.

Не може се свако српско сјећање прогласити екстремизмом.

Не може се свако помињање генерала Младића аутоматски тумачити као подршка злочину.

И не може се Европа претворити у батину којом ће се политички дисциплиновати један дио грађана Црне Горе.

Ако су европске вриједности владавина права, демократија, слобода изражавања и равноправност грађана — онда те вриједности морају важити и онда када нам се не допада оно што неко говори.

А ШТА ЈЕ СА СРПСКИМ ЖРТВАМА?

Постоји још једно питање које се у оваквим изјавама готово увијек прећуткује.

Ако већ говоримо о култури сјећања, онда морамо говорити о свим жртвама.

О српским цивилима у Сарајеву.

О српским селима у Подрињу.

О Кравици.

О страдањима српског народа у бројним крајевима БиХ.

О протјеривању Срба.

О „Олуји“ и „Бљеску“.

О свим недужним људима који су страдали без обзира на националност.

Јер жртва не престаје бити жртва зато што се њено име не уклапа у један политички наратив.

Ако желимо истинско суочавање са прошлошћу, онда морамо имати један аршин за све.

У супротном, не градимо културу сјећања — већ културу селективног памћења.

ЦРНА ГОРА НЕ СМИЈЕ БИТИ ДРЖАВА ПОЛИТИЧКИХ КОМИСИЈА ЗА МИСЛИ

Најопаснији дио ове приче није чак ни став Амерa Смаиловића о Ратку Младићу.

Он на тај став има право.

Опасно је то што се ствара атмосфера у којој политичке партије позивају тужилаштво да реагује на оно што су грађани писали и говорили.

Црна Гора је већ довољно подијељена.

Не треба јој још једна политичка линија раздвајања по принципу: ко памти „правилно“, а ко ће бити пријављен тужилаштву.

Срби у Црној Гори не траже посебан третман.

Траже једнак третман.

Не траже да други прихвате њихово виђење генерала Младића.

Али не прихватају ни да им било која политичка странка одређује кога смију да жале, како смију да памте и шта морају да мисле о једном периоду сопствене историје.

ФОТО: ИН4С