Док се Шавник полако гаси…
…надахнута саопштења идеално успијевају: Моћ политике да нас лаже (и да нам се смије)
Пише: Српскопитање
Ако би се историја једне вароши мјерила количином празног скупштинског и министарског надахнућа, Шавник би данас био Монако на саставу Бијеле, Буковице и Шавника.
Сваког 22. јула, са безбједне дистанце подгоричких кабинета и службених лимузина, сручи се на ову општину права лавина функционерске љубави, патриотизма и „одрживог развоја“. Државни званичници се надмећу ко ће срочити љепшу оду суровој природи, „слободарском духу Дробњака“ и „непоколебљивој привржености традицији“. Све пршти од израза попут „валоризација“, „потенцијали“, „замајац развоја“ и „свијетла будућност“.
Али, када се рефлектори саопштења угасе и политичари закопчају своја скупа одијела, остаје само једна сурова и поражавајућа чињеница коју је потврдила и сама Општина:
У Шавнику ове године нема ниједног јединог ђака првака.
У средњу школу уписана су свега два ученика.
Два.
Застрашујуће је посматрати ту супротност. С једне стране имамо стварност у којој затворена врата учионица најављују тишину и изумирање читавог једног краја, а с друге стране политичаре који без имало устезања говоре о „стварању нових прилика за младе генерације“.
Које генерације? Оне које се нису ни родиле, или оне које су већ купиле карту у једном смјеру за Подгорицу или иностранство?
Величанствена је та политичка вјештина да се сурова депопулација пакује у бајке о сеоском туризму и етно-селима. Сви они – од потпредсједника Владе, преко министара, до локалних функционера – годинама понављају исту, напамет научену матрицу.
Слушамо како Шавник „заслужује убрзан економски опоравак“, док у њему нема ниједног озбиљног производног погона. Говори се о „равномјерном развоју сјевера“, док се школе закључавају, а катанци стављају чак и на куће које су преживјеле вијекове.
Највећа трагедија није само у томе што политичари обмањују грађане. То је, нажалост, постало готово уобичајено. Најстрашније је што су, понављајући исте фразе деценијама, изгледа почели и сами да вјерују у њих.
У својим кабинетима „развијају сјевер“, док стварност на терену личи на споменик политичкој незаинтересованости и неспособности.
Када у једној општини нема ниједног првака, то није само демографски проблем – то је упозорење да једна заједница нестаје.
Све остало су фарсе, јефтини политички поени и замазивање очију јавности.
Штета је само што поплава лијепо срочених саопштења не може попунити школске клупе. Да може, Шавник би данас градио нове школе, а не у тишини испраћао своје посљедње становнике.
Извор: фејсбук страница Срби у Црној Гори
ФОТО: фејсбук
