Храм Свете Великомученице Недеље у Горњем Карину
Пише: Српскопитање
У срцу Далмације, где су се вековима молитве узносиле ка небу као тамјан, стајао је скромни, али величанствени храм Свете Великомученице Недеље у Горњем Карину.
На левој фотографији још увек сија онај пређашњи мир: бели зидови, купола која као да додирује вечност, дом Божји у коме су генерације Срба налазиле утехе, крштавале децу, венчавале се и испраћале у загробни живот.
А онда је дошла 1995. Олуја. Српски народ, који је ту живео од памтивека, био је изгнан са својих огњишта. Црква је остала сама. Нема више ни гласа свештеника, ни дечијег смеха у порти, ни кандила која трепере пред иконама. Само тишина -тешка, као пред буру.На десној страни гледамо у рану која још крвари. Храм је варварски миниран и срушен до темеља. Ни камен на камену није остао. Порта је сравњена багерима, као да је неко хтео да избрише и саму успомену да је ту икада постојала светиња.
Село Горњи Карин претворено је у пепео и ћутњу. А најстрашнија симболика долази годину дана касније – 4. августа 1996. Тачно на прву годишњицу Олује, злочинци су се вратили да доврше дело. Минирали су оно што је остало од храма Свете Недеље и сравнили га са земљом. Као да су хтели да поруче: „Чак ни Бог овде више није добродошао“.
Драга браћо и сестре, није ово само рушевина од камена, већ разапињање Христа у нашем народу још једном. Ово је сведочанство да мржња може да сруши зидове, али не може да угаси веру која гори у срцима. Света Недеља, која је и сама страдала за Христа, сада страда заједно са својим вернима.
Ми не смемо заборавити. Не због освете – јер освета припада Господу. Него због истине. Због сећања. Због деце којој ћемо једнога дана морати да испричамо како су наши храмови падали, а вера остајала да стоји. Јер Црква Христова није у камену, него у нама. У молитви, сузама, обећању да ћемо се вратити – ако не телом, а оно духом и сећањем. Господе, помилуј нас који страдасмо.
Света Великомученице Недељо, моли Бога за нас! Нека нам ове слике не буду само подсетник на зло, него и на снагу која се рађа из страдања. Јер где је крст, ту је и васкрсење. А наш народ зна шта је крст. Верујемо знаће и шта је васкрсење. Слава мученицима!
Слава српским храмовима који сведоче и када су срушени.
Вечнаја памјат!
Извор: фејсбук сттраница Пресвете Богородице спаси нас
