Купрес – сабор код крста
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Има мјеста на земљи која се не мјере километрима, него откуцајима срца и молитвом. Једно од таквих мјеста јесте и наша Купрешка висораван – сура, поносна и кроз историју много пута рањена, али никада сломљена.
Сабрали смо се и ове године код завјетног Крста у Парохији купрешкој. Под овим бијелим мермерним знамењем, на коме је златом уклесана најсветија порука – СВИМ ПРАВОСЛАВНИМ СРБИМА – стали смо заједно: свештенство, народ, старији који памте и дјеца која тек уче ко су и одакле су.
Када се подигне славски хљеб и замирише тамјан под купрешким небом, свака упаљена свијећа постаје мост између нас и оних који су своје животе уградили у темеље нашега опстанка. Прекрстили смо се за покој душа свих наших предака, невино пострадалих жртава и свих оних који су кроз вијекове чували православну вјеру на овој вјетрометини.
Њихова жртва није била узалудна, јер докле год се код овог Крста окупљамо – они живе кроз нас!
Могу нас раставити даљине, расијати ратови и животни путеви на све четири стране свијета, али када зазвоне звона и када нас завичај позове, сви се враћамо тамо гдје нам је корјен. Купрес није само географска тачка, Купрес је завјет!
Хвала свеприсутном Богу на овом благословеном дану, на братском загрљају и заједничкој молитви.
Држимо се вјере, чувајмо завичај и не заборављајмо ко смо!
БРАЋО И СЕСТРЕ, НА МНОГАЈА И БЛАГАЈА ЉЕТА!
ФОТО: фејсбук
