Ко је угасио рударско свјетло на Сани?

Подјелите чланак

Број прегледа: 106

Фудбалски клуб Рудар Приједор – од премијерлигаша до клуба под ФИФА забраном

Пише: Српскопитање

Фудбалски клуб Рудар Приједор данас више није само фудбалска прича о испадању из Премијер лиге БиХ. Све више личи на причу о дубокој кризи једног колектива – организационој, такмичарској и, што је најтеже, моралној.

Некадашњи премијерлигаш са Градског стадиона у Приједору ушао је у нову сезону Прве лиге Републике Српске са причом о стабилизацији, подмлађивању и повратку на домаће играче и Премијер лигу БиХ у години јубилеја када се слави 100. рођендан (2028).

А онда је стигао хладан туш.

ФИФА је 17. септембра 2026. године Рудар Приједор ставила под забрану регистрације нових играча која ће, према доступним подацима, трајати три прелазна рока. То није ситница нити фуснота. То је озбиљан сигнал да у клубу постоје проблеми који се не могу ријешити причом о једној изгубљеној утакмици, лошој форми, чудним резултатима или промјени тренера.

Јер када Свјетска фудбалска федерација забрани једном клубу да региструје играче, јавност има право да пита:

Како је Рудар Приједор дошао довде? Ко је одговоран? Шта се дешавало иза затворених врата? Ко, како и на који начин је поставио „управу спаса“ (такмичарско одјељење). И ко ће коначно положити рачуне?

ОД ПРЕМЈЕРЛИГЕ ДО ФИФА ЗАБРАНЕ

Само неколико мјесеци раније Рудар Приједор је играо Премијер лигу БиХ. Прошле сезоне у Приједору је направљена екипа са великим бројем странаца, посебно фудбалера из Шпаније. Уз Перицу Огњеновића као тренера, тај тим имао је своје добре тренутке, али није успио сачувати премијерлигашки статус. Испадање само по себи није трагедија. Фудбал је такав. Трагедија настаје када клуб након испадања нема јасан одговор на питање – шта даље?

А код Рудар Приједора се, умјесто јасног плана, гомилају питања. Промијењен је играчки кадар. Отишли су странци. Клуб се окренуо млађим домаћим играчима. То може бити легитимна спортска стратегија. Али онда долази ФИФА-ина забрана. И јавност са правом пита да ли су спортске и организационе одлуке уопште биле повезане са финансијским и административним стањем клуба?

ОРГАНИЗАЦИОНИ ХАОС

Рудар Приједору данас није довољан само добар тренер. Није довољан ни талентован фудбалер. Није довољан ни један добар резултат. Клубу је потребна организација. А управо ту се види највећи проблем.

Велики клубови не пропадају преко ноћи. Они годинама скупљају посљедице погрешних одлука, нејасне одговорности, лошег планирања и гурања проблема под тепих.

Рудар Приједор је клуб са готово вјековном традицијом и именом које је много веће од тренутне позиције на табели. Зато је крајње вријеме да се престане са политиком „олакоћемо“.

У озбиљном клубу мора се знати ко доноси одлуке, ко одговара за финансије, ко одговара за спортски сектор, ко преговара са играчима и ко контролише уговоре. Јер када ФИФА реагује, више није довољно рећи да је проблем настао негдје успут.

ТАКМИЧАРСКИ ХАОС

Ни терен посљедњих мјесеци не шаље поруку стабилности. Рудар Приједор је након испадања из Премијер лиге БиХ поново у Првој лиги Републике Српске. Послије шест одиграних утакмица имао је двије побједе, два ремија и два пораза. То није катастрофална статистика сама по себи. Али јесте симптом ако се посматра заједно са свиме што се догађа око клуба. Јер Рудар Приејдор није ушао у ову сезону без амбиција. Ушао је након премијерлигашког искуства, са именом, инфраструктуром и очекивањима да се брзо консолидује.

Умјесто тога, већ на почетку сезоне добио је нову озбиљну препреку.

А забрана регистрације играча значи да ће у наредна три прелазна рока маневарски простор бити озбиљно ограничен. Другим ријечима – грешке из прошлости сада могу директно одређивати будућност клуба.

МОРАЛНИ ПРОБЛЕМ ЈЕ НАЈВЕЋИ

Ипак, од свега је најважније нешто друго. Рудар Приејдор није само фирма. Није само управни одбор. Није само тренутни играчки кадар. Рудар Приједор је дио фудбалске историје Крајине, Републике Српске и Босне и Херцеговине, ако баш хоћете и Југославије.

Генерације људи долазиле су на Градски стадион. Играчи су носили тај дрес као част. Људи су деценијама везивали своје успомене за овај клуб. Зато клуб са таквом традицијом не може бити вођен по принципу да се јавности објасни само оно што се мора објаснити.

Навијачи имају право да знају шта се иза брда ваља! Јавност има право да зна како је Рздар Приејдор чудно почео нову прволигашку сезону!? А прије свега, људи који су стварали историју Рудар Приједора имају право да знају шта се догађа са њиховим клубом.

Шта би на све ово рекао Симо Дрљача, творац данашњег модерног рудар Приједора који је играо финале Купа Републике Српске 1995. и двомеч за апсолутног шампиона Републике Српске као првак запада 1996. године?

Ако је проблем финансијске природе – реците?! Ако постоји спор са бившим играчем или тренером – реците?! Ако постоји дуг – реците?! Ако је неко направио грешку – нека се каже ко и какву?

Али ћутање више није рјешење, већ је саучесништво.

НЕ МОЖЕ СЕ ОД ТРАДИЦИЈЕ ЖИВЈЕТИ, АЛИ СЕ ТРАДИЦИЈА МОРА ПОШТОВАТИ

Најлакше је данас рећи: „Рудар Приједор је испао, сада креће од почетка.“

Не!

Рудар Приједор не креће од почетка. Рудар Приејдор има деценије иза себе. И управо због тога они који данас воде клуб имају већу одговорност него људи који воде клуб без историје и традиције. Није проблем изгубити утакмицу. Није проблем ни испасти из лиге. Проблем је када се изгуби осјећај одговорности према клубу.

А ФИФА забрана регистрације играча на три прелазна рока мора да буде повод да се отвори озбиљно питање: „Шта се дешава у Рудар Приједору?“

Јер ако се на ово одговори само саопштењем од неколико реченица, проблем неће нестати. Ако се одговорност пребаци на претходне гарнитуре, проблем неће нестати. Ако се све оправда (не)спортским резултатима, проблем неће нестати.

Проблем ће остати у клубу.

РУДАР ПРИЈЕДОРУ ТРЕБА РЕСЕТ, А НЕ НОВА ИЛУЗИЈА

Рудар Приједоруу данас не треба козметика. Не треба му још једно препакивање. Не треба му прича да ће „све бити добро“. Треба му потпуна инвентура стања. Организационог, финансијског, такмичарског, кадровске политике…

И, прије свега, одговорности. Моралне, спортске и стручне!

Јер без тога ће се сваких неколико мјесеци појављивати нови проблем. Данас ФИФА, сутра нешто друго, а прекосутра можда проблем који више неће бити могуће поправити.

Рудар Приједор је превелико име да би се његов пад посматрао као обична спортска вијест, а углед, имиџ и реноме крчмио јефтино као у некој јефтиној биртији.

Ово је упозорење! Класично!