Опасна ситуација без алтернативе
Пише: Томо МИЉАНИЋ
Прије чувеног Референдума Блок за заједничку државу је с правом критикован јер се залагао за заједницу са Србијом без алтернативе.
Дакле, алтернатива постоји чак и онда када се тврди да је нема. Бити у ситуацији „без алтернативе” у суштини значи бити заробљен у изузетно тешким околностима. То су ситуације крајње нужде — попут оне када су дјеца гладна, па се мора продати породично драгоцјености да би се прехранила. То су опасни моменти, попут неизбјежне и ризичне операције, или пак гадно, као када се млада особа из материјалне користи уда за богатог старкељу, свјесна тежине праве брачне ноћи.
Пут Црне Горе ка Европској унији данас се пласира као једини избор, као пут без алтернативе. Иако је тај процес и тежак, и опасан, и гадан, занимљиво је да око 80% грађана Црне Горе и даље вјерује да је то исправан правац.
Извориште овог феномена често је у илузији, а не у реалности. Када видиш неког да упорно удара главом у зид, не треба га спречавати; понекад му треба рећи да не удара довољно јако и да мора снажније. Бол, а не разум, опамети и укаже да постаје јасна проста алтернатива — једноставно престати ударати главом у зид.
До зацртане (обећане) 2028. године остало је 420 дана. Историја нас учи да ће нас преварити — треба рећи људима да Црна Гора никада неће ући у Европску унију издвојено, односно прије Србије.
Регионална стабилност Балкана у очима Брисела посматра се као пакет-аранжман; геополитичке тежине ове двије државе су нераскидиво везане инфраструктурно, економски и безбједносно. Западна администрација неће дозволити интеграцију малог дијела Балкана док кључно чвориште региона остаје ван система, јер би то произвело нове безбједносне асиметрије.
За разлику од Црне Горе, која је све своје карте ставила на један сто, Србија се позиционирала тако да заиста није без алтернативе. Црна Гора се одрицањем унапријед лишила преговарачке моћи, везујући своју судбину за брзину и вољу којом ће се рјешавати управо чвор звани Србија — са Косовом* или без?
ФОТО: фејсбук
