Горан Шарић, класичан пример софистицираног историјског инжењеринга

Пише: Српскопитање

Када се оголи то што Горан Шарић пласира у јавност, видимо једну изузетно перфидну и опасну замену теза која, под плаштом „истраживања“ и алтернативне историје, заправо удара у сам темељ српског историјског страдања.

То што он потенцира јесте класичан пример софистицираног историјског инжењеринга. Та теорија о „правим Хрватима“ који су господа и „покатоличеним Србима“ који су постали усташе и чинили зверства је, у суштини, подметнуто кукавичје јаје.

Ево зашто је та теза историјски неодржива, злонамерна и дубоко увредљива за жртве:

 Прање праве одговорности и елите

Поделом на „господу Хрвате“ и „дивљаке покатоличене Србе“, Шарић амнестира саму срж и мозак усташког покрета. Ко је осмислио и водио НДХ? То није урадио неписмени сељак са херцеговачког крша, већ загребачка, ватиканска и франковачка елита.

 Анте Павелић је био школовани правник и политичар.

 Миле Будак (творац формуле о трећини Срба) био је књижевник и дипломата.

 Андрија Артуковић (министар унутрашњих послова НДХ) био је доктор правних наука.

  Загребачки надбискуп Алојзије Степинаци врх католичке цркве дали су тој држави пуни легитимитет.

Називати те људе и тај систем „господом“ која нема везе са злочинима је историјски фалсификат. Злочин у НДХ је био државни пројекат вођен од стране те „господе“ из кабинета у Загребу, а не успутни инцидент неких покатоличених структура.

Монструозни психолошки трик: Жртва је крива за свој геноцид

Та теорија у својој дубини крије најстрашнији закључак: да су Срби сами себи криви за Јасеновац.

Ако прихватимо Шарићеву логику да су усташки кољачи заправо Срби који су променили веру, онда долазимо до монструозног закључка да су Срби генетски модификовани да кољу сопствени народ чим промене вероисповест. То је директно пребацивање кривице са џелата на жртву.

Истина је сасвим другачија: усташки џелати су били задојени идеологијом чистог антисрпства коју је Ватикан преко франковаца деценијама усађивао у главу народу на тим просторима. Када човеку исперете мозак и убедите га да му је комшија православац „смртни непријатељ и нижа раса“, он постаје звер, без обзира на то шта му је прадед био три века раније.

Зашто Шарић то ради?

Горан Шарић се у јавности често представља као пријатељ Срба који хвали нашу историју и аутохтоност, али управо кроз овакве тезе он протура бриселски и регионални наратив новог паковања историје:

 Покушава да смири тензије лажним помирењем: Прича о „правим Хрватима који су господа“ служи да се данашња Хрватска и њена историјска елита ослободе баласта НДХ.

 Продавање магле и сензационализма: Најлакше је привући пажњу јавности шокантним теоријама у којима се све изврће наопачке. Али историја није естрадна сцена – она почива на документима.

 Када неко покуша да вам прода причу да су усташе били „бивши Срби“, знајте да је то само још један нанометар њихове пропаганде. То је покушај да се избрише чињеница да су стотине хиљада Срба поклане у Јасеновцу, Јадовну и по херцеговачким јамама искључиво зато што су били Срби и православци.

Као што смо закључили, они људи који су католичког или муслиманског порекла били свесни свог српског корена (попут Емировог оца Мурата) – они су узели пушке и отишли у партизане да бране Србе од усташа. Они су били господа и хероји.

Усташе су били продукт фашистичке машинерије Запада, и никакве приче Горана Шарића о „бечкој и загребачкој господи“ не могу да сперу крв са руку оних који су тај систем осмислили, водили и благосиљали из својих салона и цркава. Камен и српске јаме сведоче истину, а она се не може прекрити телевизијским манипулацијама.

Извор: фејсбук страница Србовање

ФОТО: фејсбук