Пројекат уједињења српских република 1994.
Лекција историје о жељеном јединству и политичким краховима
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
Данашњи датум, 18. август, носи са собом подсјећање на један од најконтроверзнијих и најважнијих дипломатско-политичких маневара у савременој српској историји. На данашњи дан 1994. године, парламенти Републике Српске (РС) и Републике Српске Крајине (РСК) упутили су Скупштини Србије и Скупштини Црне Горе заједничку иницијативу за формално уједињење свих српских земаља у једну државу.
Међутим, иза фасаде националног јединства крила се далеко сложенија и трагичнија геополитичка стварност.
Геополитички оквир: Између ултиматума и блокаде!
Љето 1994. године донијело је врхунац међународног притиска на српске земље западно од Дрине:
Пале: Руководство Републике Српске нашло се под ултиматумом Контакт групе да прихвати мировни план о подјели БиХ (51% : 49%).
Београд: Након што су Пале на референдуму одбиле план, режим Слободана Милошевића увео је потпуну блокаду и санкције према Републици Српској на ријеци Дрини.
Книн: РС Крајина је била изложена притисцима међународних посредника да убрза економске и политичке преговоре са Загребом.
У таквим околностима, иницијатива за уједињење свих српских земаља коју су 18. августа 1994. формулисали парламенти са Пала и из Книна није била искрено планиран државотворни чин, већ инструмент очајничког политичког маневра.
Анализа дјела др Милана Гулића: Суштина политичке тактике.
Свеобухватну стручну анализу овог процеса дао је др Милан Гулић, научни савјетник Београдског Института за савремену историју и један од водећих српских историографа за тему Републике Српске Крајине и српско-хрватских односа у 20. вијеку.
Како у својим научним радовима темељно анализира др Милан Гулић, четврти покушај уједињења РС и РСК имао је искључиво „тренутну политичку употребу“.
Кључни детаљи овог историјског процеса откривају сву дубину политичке неслоге.
Инструментализација идеје: На састанку делегација у Книну 20. августа 1994. године, Радован Караџић је идеју уједињења отворено дефинисао као „мач кога се и Бил Клинтон прибојава“, сматран средством за застрашивање међународних центара моћи, а не реалним програмом.
Свијест о ризику: С друге стране, предсједник РС Крајине Милан Мартић и дио руководства увидјели су опасности оваквог потеза. Мартић је тада закључио да би хитна реализација уједињења пружила Хрватској идеалан дипломатски повод за војну агресију на Крајину, под изговором да се спријечи стварање проширене српске државе на већ међународно признатим границама Хрватске.
Главна спољна препрека лежала је у чињеници да су Хрватска и БиХ већ биле међународно признате у својим „авнојевским“ границама. Прекогранично уједињење ниједан релевантан међународни чинилац није желио ни разматрати.
„Бивши хрватски премијер Хрвоје Шаринић посвједочио је да му је Слободан Милошевић још у новембру 1993. године јасно рекао да уједињење “двије Крајине“ са Србијом није циљ Београда и да би то била “велика грешка“.“
Посљедице трагичног маневрисања…
Умјесто стварања стабилног државног јединства, коришћење идеје уједињења у сврхе унутрашњег тактизирања и пркоса међународној заједници довело је до потпуног изолационизма српских простора западно од Дрине.
Само годину дана након овог апела, у августу 1995. године, Република Српска Крајина је нестала у злочиначкој операцији „Олуја“, што је довело до етничког чишћења и протјеривања више од 320 000 Срба са њихових вјековних огњишта од Далмације до Баније.
Данашње сјећање на 18. август 1994. године пружа нам непроцјењиву историјску лекцију: национално јединство се не гради политичким демагогијама, краткорочним маневрима и занемаривањем геополитичких реалности, већ мудром, системском и дугорочном државотворном политиком. Када се судбоносна питања једног народа користе као инструмент за унутрашње политичке обрачуне и тактичко застрашивање противника, цијена коју народ плаћа бива историјски трагична. Тек када српска елита буде способна да усклади националне циљеве са међународним околностима и да избјегне замке унутрашњих раскола, идеја српског јединства престаће да буде неостварени сан и постаће стабилна реалност.
ФОТО: фејсбук
