Крајина не заборавља свог харамбашу (фото)

Два вијека од рођења бесмртног хајдука и војводе Петра Поповића Пеције

Пише: Зоран М. КОС

Свечаним литургијским поменом, освјештавањем спомен-плоче и величанственим културно-умјетничким програмом, у селу Горњи Бушевић обиљежен је велики јубилеј, два вијека од рођења легендарног српског устаника, хајдучког вође и војводе Петра Поповића Пеције, једне од најзнаменитијих личности српске Крајине.

Овај историјски догађај успио је да у заједничком сјећању повеже три кључне тачке Пецијиног животног и јуначког круга: родни Бушевић код Босанске Крупе, мјесто његове погибије у Градишци, те мјесто вјечног покоја – манастир Моштаницу код Козарске Дубице. Манифестација је окупила бројне мјештане, представнике локалних власти и три генерације Пецијиних директних потомака и домаћина са његовог родног огњишта – породице Поповић, међу којима су били Љубан, Драгица и Радован Поповић. Посебан печат свечаности дала је Данијела Брајић, која је током дана поносно носила заставу Градишке.

Обељежавање је почело светом Литургијом у Храму Вазнесења Господњег у Бушевићу, коју је служио протојереј-ставрофор Ален Марић, парох рујишко-дубовички, уз саслужење протојереја Милоша Црепуље, пароха бушевичко-блатњанског. У току Литургије обављен је свечани помен за Петра Поповића Пецију, након чега су се присутни упутили ка самом огњишту чувеног јунака у засеоку Поповићи. На мјесту гдје је Пеција угледао свијет прије двије стотине година, свештеници су освјештали новопостављену спомен-плочу на његовој родној кући, која ће трајно свједочити о његовом поријеклу и немјерљивом доприносу борби за слободу српског народа.

Испред руководства општине Крупа на Уни, присутнима се обратио в.д. замјеника начелника Милослав Ратковић, који је нагласио важност овог дана за читаву регију.

– Ово је за мене посебан дан јер смо обиљежили 200 година од рођења Петра Поповића Пеције, чиме градимо културу сјећања и отимамо од заборава наше највеће синове, а Пеција то свакако јесте – поручио је Ратковић.

На самом огњишту, уз звуке древних струна, присутне је посебно гануо Пецијин зет, хаџи Миодраг Вуканић. Родом из Црне Горе са адресом у Београду, Вуканић већ скоро шест деценија редовно долази у Бушевић, а овом приликом се обратио скупу и уз гусле отпјевао неколико потресних стихова посвећених старом харамбаши, подсјетивши и на славну породичну историју и чињеницу да је Пецијин унук Милан поносно заложио свој живот за слободу отаџбине на Солунском фронту.

Велики оббол овој манифестацији дало је Планинарско-спортско друштво „Пеција“ из Козарске Дубице, које поносно носи име овог хероја и већ годинама одолијева забораву.

– Под планинарском заставом с ликом јунака Петра Поповића Пеције дуги низ година, крајем мјесеца априла, организујемо манифестацију „Пецијиним стазама на Козари“ када одајемо почаст његовом лику на гробу код Манастира Моштаница. Од 2021. године организујемо планинарски поход кроз Бушевић, обилазећи Пецијино огњиште о хајдучком Митровдану и ходећи његовим стазама, да их оживимо и сачувамо од заборава – каже предсједница овог друштва Славица Дрвеница.

Она истиче да су се ове године планинарима у племенитој намјери придружили Пецијини потомци и Општина Крупа на Уни.

– Заједно прослављамо јубиларних 200 година од његовог рођења и Митровдан, „Хајдучки растанак“, јер су се хајдуци на овај дан разилазили како би презимили у својим домовима. Наши плани су да окупљање на Пецијином огњишту и прослава Митровдана уђе у традиционалну манифестацију посвећену нашем јунаку Пецији, дану весеља и радости као што је то данас било, Љета Господњег, 8. новембра 2026. – поручила је Дрвеница.

Централни дио манифестације настављен је у Основној школи „Бранко Ћопић“ у Бушевићу, гдје су ученици извели програм под слоганом „Крупљани свом Пецији“. У свечаном дијелу програма учествовали су еминентни гости који су својим радом допринијели очувању сјећања на харамбашу. Бојан Вујчић, директор ЈУ „Завичајни музеј Градишка“, говорио је о историјском значају Пецијине борбе, док је Миро Крњајић изложбом под називом „Пецијин лик сачуван од заборава“ заокружио причу о визуелном и историјском идентитету јунака. Посебну пажњу привукла је промоција стрипа „Хајдук Петар Пеција“ аутора др Владе Зрнића, а овај дио програма успјешно је водио Андреј Дрљача, волонтер у Крупи на Уни. Рецензију о Пецијином лику и дјелу надахнуто је представила Данијела Брајић.

Уз књижевника Бранка Ћопића, Пеција је највећи великан којег је изнедрио овај крај. Са великог скупа у Подгрмечу упућена је огромна захвалност Општини Босанска Крупа, Општини Крупа на Уни, мјештанима села Бушевић и самој породици Поповић на изузетном гостопримству, труду и поштовању према имену и дјелу крајишког јунака. Крајина је још једном доказала да памти своје горке вукове који су заложили животе за крст часни и слободу златну.

ВЈЕЧНИ САН КОД МОШТАНИЦЕ

Петар Поповић Пеција (1826–1875) остао је упамћен као један од највећих српских устаника деветнаестог вијека на простору Босанске Крајине. Предводио је Дољанску буну 1858. и Босанско-херцеговачки устанак 1875. године. Погинуо је у бици код села Гашница на Сави (Градишка), а његови земни остаци данас почивају на потезу између Козарске Дубице и планине Козаре, у порти средњовјековног манастира Моштаница, гдје му је подигнут препознатљиви камени споменик са бистом. Манастир је кроз цјелокупну историју био главно средиште српског духовног и оружаног отпора против отоманске власти.

СВЈЕДОЧАНСТВО СТАРИХ ПРЕСРАДНИКА: Како је „Босанска вила“ писала о Пецији

Колико је лик Петра Поповића Пеције био укоријењен у свијест српског народа на прелому вијекова, свједочи и чувени сарајевски лист за забаву, поуку и књижевност „Босанска вила“. У броју 5 из марта 1903. године, лист доноси Пецијину портретну фотографију у народној ношњи са оружјем уз потпис „српски јунак и борац“. Аутори тог доба описују га ријечима: „Горски хајдуци и свештеници здружени са народом, дијелећи с њим зло и добро, очували су светиње наше – прадједовску православну вјеру, српско име, српске обичаје и осјећаје. Они су са народом стекли и извојевали данашње двије српске државе…“ Овај историјски извор јасно показује да је Пеција још тада стављан у исти ред са највећим уопште српским јунацима попут Карађорђа, Вука Мандушића и Баја Пивљанина.

ФОТО: Зоран М. КОС