Ко је Боривоје Ускоковић – уредник пред огледалом сопствених критеријума?

Док се преиспитују професионалне биографије новинара, отвара се питање да ли је Боривоје Ускоковић, који је прочитао њихова имена, спреман да и сам буде подвргнут истим критеријумима

Извор: Политика

Данима се у јавности провлаче и преиспитују имена 50 запослених Радио-телевизије Србије. Њихове професионалне биографије постале су предмет медијских полемика, а људи који годинама раде у јавном сервису доведени су у ситуацију да се њихов рад и професионални интегритет разматрају на основу списка, уместо појединачних чињеница и јасно утврђених критеријума.

За то време, вршилац дужности главног уредника Информативног програма Боривоје Ускоковић, који је имена својих колега прочитао на редакцијском састанку, као најважнији одговор истиче да тражени досијеи још нису достављени.

Питање је зашто главни уредник није сматрао својом првом обавезом да заштити професионално достојанство људи чија је имена прочитао.

Право јавности на информације о раду јавног сервиса није спорно. Напротив, транспарентност мора бити један од његових основних принципа, али транспарентност није исто што и јавно излагање појединаца, као што ни списак имена није доказ било чије одговорности.

У јавном сервису у којем се од запослених тражи да положе рачуне о својим професионалним биографијама, најмање што имају право да очекују јесте да исте стандарде прихвате и они који тим медијем руководе.

Зато се отварају и питања о професионалној биографији Боривоја Ускоковића. Не ради личног обрачуна, већ да би се показало колико је важно да се према сваком запосленом, без обзира на функцију, поступа са једнаком пажњом, одговорношћу и поштовањем.

У биографијама које је достављао на ранијим конкурсима за главног и одговорног уредника и које су биле јавно доступне, Боривоје Ускоковић наводио је да је завршио Медицински факултет у Приштини. Да ли је тачно да је радни однос на РТС-у засновао 10. јула 1991. године, са завршеном средњом медицинском школом, као зубни техничар? Да ли је тачно да је Медицински факултет у Приштини, смер општа медицина, завршио 12 година касније, 1. децембра 2003. године, са просечном оценом 6,66?

Да ли је тачно да је против Боривоја Ускоковића својевремено био покренут поступак због сумње на плагирање радне листе? Уколико јесте, ко је поступак покренуо, шта је њиме утврђивано и какав је био његов коначан исход? Јавност има право на прецизан одговор, а не на нагађања, баш као што сваки запослени има право да се о његовој професионалној одговорности не закључује пре него што се утврде чињенице.

Ни просечна оцена, ни датум дипломирања, ни дужина студирања сами по себи не одређују нечији професионални квалитет. Нема основа да се само на основу тих података доводи у питање законитост дипломе или изводе закључци о нечијем знању и способностима. Али се управо зато поставља питање како би изгледало када би се на исти начин, без познавања целокупног професионалног пута, судило о било коме од запослених у РТС-у.

У том контексту вреди подсетити да је професор Јово Бакић својевремено јавно постављао питања о образовању Томислава Николића. Да ли би данас сматрао оправданим да иста питања постави Боривоју Ускоковићу? Да ли би и његову диплому сматрао предметом јавног преиспитивања или би инсистирао на томе да се о човеку суди на основу чињеница, његовог рада и одговорности?

Принцип би морао бити једнак за све. Просечна оцена није пресуда, датум дипломирања није оптужница, професионална биографија не сме постати политички досије.

Исти стандарди морају важити и за педесет запослених РТС-а чија су имена доспела у средиште јавне полемике.

Посебно забрињава покушај да се тежиште читавог догађаја пребаци са садржаја састанка на питање ко је снимак доставио јавности. Уместо јасног одговора на питање зашто је прочитао имена 50 запослених и какву је поруку тиме послао, Боривоје Ускоковић је у први план ставио саопштење да је откривено ко је снимак доставио другој телевизији.

Право РТС-а да утврди околности под којима је интерни снимак доспео у јавност није спорно, али поставља се питање да ли је истицањем резултата те провере у други план потиснут много озбиљнији проблем – читање списка 50 запослених, уз поруку да је дошло време њихове одговорности.

Није довољно да главни уредник саопшти да ниједан досије није изашао из РТС-а. Његова одговорност је и да објасни зашто су имена запослених уопште постала предмет јавног прозивања и шта је учинио да заштити њихово професионално достојанство.

Одговорност уредника не мери се само оним што је сачувао у фиокама, већ и људима које није оставио незаштићене пред јавношћу.

ФОТО: Политика