Дијете из Колоне ’95: Бојана Вучић
Пише: српскопитање
Са Кордуна, рођена 27. октобра 1982. године у Карловцу. До тринаесте године живела је у Војнићу, а након терористичке акције олуја долази са породицом у Београд где завршава основну, средњу школу и студије. Удата је и мајка два сина.
„Последњи поглед на Кекино брдо и безбрижно детињство…. 6. август 1995. године.
Ђед последњи пут рани краве и плаче….
Чује се пуцњава са Турња…..тата је још тамо….
Мама, бака, ђед и ја крећемо….
Не знамо куда….
Са ове временске дистанце путујемо, не знам више колико дана….
И од тог момента, нема више назад…..
Био је то дуг и мучан пут.
Али сам научила већ са 12 година, да кад преживиш праву Олују, онда нема више те олује која те може потрести…
Кад паднеш, устанеш, обришеш блато са колена и наставиш даље….
И само идеш напред…..“
Бојана је недавно издала збирку песама „Тамо гдје осташе буре“.
„Збирка је инспирисана и срећом и тугом, животом тамо и овдје… Ја сам и тамо и овдје, више сам овдје. На Кордуну сам била дијете окружено љубављу и само добрим. Овдје сам жена која је створила породицу. Али вјечито ће остати бура испод церића која ће се јављати с времена на вријеме.
Постоји једна ријечица ој, коју користимо и када пјевамо и када плачемо, ми смо ојкани. Па ћу своје излагање завршити стихом: Ој Кордуну у срцу те носим, ој Србијо с тобом се поносим.“
Извор: Обновимо Крајину
ФОТО: фејсбук
