Вуковар – разоткривање још једног мита

Подјелите чланак

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Вуковар 1991. није био „град херој“, нити хрватски „Стаљинград“, како се данас тврди.

Сам град никад није имао стратешки значај јер се налази на око 50 километара од ауто-пута Београд-Загреб и око 250 километара од Загреба. Иако је имао улогу речног и железничког чвора, то није било одлучујуће за ток рата.

Да је ЈНА хтела да крене на Загреб, логичније би било изабрати „пустињске“ правце преко Карловца, Сиска или Новске, избегавајући већа насеља.

Вуковар, притом, никада није био у потпуном окружењу као Стаљинград. Током већег дела борби, хрватске паравојне јединице имале су слободан пролаз преко села Нуштар, одакле су непрекидно снабдеване оружјем и људством.

У завршној фази постојао је и слабо контролисан правац преко пољопривредног земљишта ка Богдановцима, којим је извучен део људства, укључујући и команданта Бранка Борковића.

У граду се у августу налазило око 6700 наоружаних хрватских бораца, који су 87 дана држали положаје против двоструко бројније ЈНА. Према основним правилима ратне теорије, за освајање утврђеног града потребна је најмање трострука бројчана надмоћ.

Значајан део локалног становништва био је мобилисан под принудом. Масовно напуштање положаја и бекство ка Винковцима и Србији било је правило, не изузетак.

Покушај хрватских снага да оклопним јединицама из правца Нуштара, преко Маринаца, пробију пут ка Вуковару завршио се неуспехом средином октобра 1991. Тај пораз означио је и коначни прекид озбиљнијих покушаја деблокаде одређеног дела града споља.

Од августа до новембра, број хрватских бораца у самом граду се стално смањивао, услед погибија, извлачења људи и дезертерства. На крају опсаде, у Вуковару је остало око 2000 наоружаних људи.

ЈНА је, ослањајући се на надмоћ у тешком наоружању и искуство, напредовала систематски, улицу по улицу. Како су борбе одмицале, из подрума су излазили цивили који су недељама преживљавали без воде, струје и основних услова за живот.

Дезертерство, распад командне структуре и немогућност деблокаде били су кључни фактори пораза.

За то време, док се говорило о „херојству Вуковара“, Туђман је у Загребу играо тенис са Антуном Врдољаком.

Памтимо. Поштујемо. Преносимо.

Преузето са : Завет Предака

ФОТО: фејсбук

Сличне објаве

  • Српски суицид – 5. октобар

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 190 Пише: Славко БАСАРА Недјеља, 25 година послије. Света литургија у храму… Био је четвртак, уличари су „оковали“ Београд. Пријестолницу свију Срба. Имали су своју „визију“, „идеју“ и „демократију“, али су заборавили само једно… Да долазе са улице! Такво је вријеме било, уличари су нам „кројили капу“. Треба ли да се…

  • Ко се са ким игра?

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 256 Пише: српскопитање Никада не треба заборавити панисламске визије, а нарочито амбиције простране, многољудне, војно-економски моћне и империјално носталгичне Турске, која фокусира БиХ као искључиво муслиманску земљу. И то не само себи „остављену у аманет“ – како Ердогану поручује Бакир Изетбеговић, позивајући се на ријечи свога оца Алије – већ као…

  • Вапај младости из канџи зла

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 80 Пише: Томо МИЉАНИЋ Велика мука је натјерала дјевојку (Милицу Живковић) у пуној снази да у дубокој ноћи скочи са петог спрата у смрт. Дужност државе Србије је да пронађе и уништи зло и казни кривце за  затрту младост дјевојке – птића у оковима зла. Држава просто мора да сатре зло…

  • Сави не помаже ни Свети Саво

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 151 Питамо Саву Милошевића: што је 1992. године отишао у Партизан у Београд, што није дошао у „свог“ Жељу и Сарајево? Пише: Славко БАСАРА Када би хтјели да прикажете Босанца који је залутао у фудбал Босне и Херцеговине ко би био најочитији примјер(ак)? Изгубљени Саво Милошевић! Актуелни тренер Жељезничара је на…

  • Страдање Срба у Подрињу

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 165 Пише: Александар САВИЋ На данашњи свети и радосни дан, када се са вјером и надом сјећамо рођења Исуса Христа, срца нам обузима и дубока туга док се молитвено сјећамо 49 невино пострадалих Срба из братуначког села Кравица, мучки убијених на Божић 1993. године од стране муслиманских снага. Тог дана, када…

  • Празник мрзитеља Европе (Пад Бастиље)

    Подјелите чланак

    Подјелите чланак Број прегледа: 70 Пише: Српскопитање Пише: Стево П. КОТАРАШ Јуче се у Паризу обиљежава пад Бастиље и почетак проклете француске револуције. Најрадоснији празник за сатанисте, постао је мјерило важности међу плиткоумим европским „лидерима“. Свако зло које је снашло Европу има свој почетак у француској револуцији. Непријатељи хришћанства и европског човјека коначно су нашли…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *