Страдање Срба у Подрињу
Пише: Александар САВИЋ
На данашњи свети и радосни дан, када се са вјером и надом сјећамо рођења Исуса Христа, срца нам обузима и дубока туга док се молитвено сјећамо 49 невино пострадалих Срба из братуначког села Кравица, мучки убијених на Божић 1993. године од стране муслиманских снага.
Тог дана, када се пјевала божићна пјесма и палило кандило, угашени су животи, разбијене породице и завијено у црно цијело Подриње.
Према свједочењима оних који су се након напада вратили у село, затекли су призоре који леде крв у жилама, поред људских жртава, наилазили су и на лешеве животиња, док је имовина била потпуно уништена, опљачкана и спаљена. Куће су биле разорене, домаћинства збрисана, а траг живота готово избрисан.
Страдање Срба у Кравици постало је симбол бола, патње и крста који је српски народ носио и који још увијек носи на овим просторима. То је рана која не зараста, али и завјет да се истина памти и преноси, да жртве никада не буду заборављене и да њихова имена остану записана у нашим молитвама и сјећањима.
Нека Господ Бог прими њихове душе у Царство Небеско, а нама подари снагу, разборитост и љубав да се оваква страдања никада и никоме више не догоде.
Да памтимо, али да не мрзимо; да се сјећамо жртава, али да градимо мир.
И да никада не заборавимо како смо као народ страдали, како бисмо данас, са сузом, молитвом и вјером, могли у миру да обиљежавамо своје празнике.
Вјечна им слава и хвала.
ФОТО: фејсбук
