Иницијатива да се борцима РСК призна статус бораца Републике Српске

Пише: Илија СМИЉАНИЋ

Док године пролазе, а сјећања на херојску одбрану српских вјековних огњишта не блиједе, они који су стајали на бранику Отаџбине од Пакраца до Книна и даље се суочавају са бирократским зидовима и неиспуњеним обећањима. На јуче одржаном округлом столу у Бањалуци, под називом „Статус припадника оружаних снага Републике Српске Крајине са мјестом пребивалишта и стеченим држављанством Републике Српске и БиХ“, послата је јасна порука: исправање ове неправде није само питање закона, већ питање националне части и образа.

ИЗЈЕДНАЧАВАЊЕ СТАТУСА КАО ЧИН ИСТОРИЈСКЕ ПРАВДЕ

Учесници скупа једногласно су одлучили да се Министарству рада и борачко-инвалидске заштите упути званична иницијатива којом се тражи изједначавање статуса бораца Војске Републике Српске Крајине (СВК) са борцима Војске Републике Српске (ВРС).

Предсједник Удружења Срба протјераних из Хрватске, Крстo Жарковић, истакао је да су ови људи били легитимна заштита нашег народа и нераскидиви дио одбрамбеног бедема који је чувао слободу Српске.

– „Изједначавањем статуса бораца РСК са борцима Републике Српске нестала би дугогодишња неправда. Борци РСК су били легитимна заштита Срба у Републици Српској Крајини и чувари граница Републике Српске у најтежим временима“, поручио је Жарковић, нагласивши да је дошло вријеме да држава стане иза својих бранилаца — преноси РТРС.

На састанку су учествовали и представници Организације старјешина Војске Републике Српске, „Веритас“ Бањалука, Удружења „Јадовно 1941“, Удружења жена жртава рата Републике Српске, Организације ампутираца „УДАС“, Србског народног покрета „Избор је наш“, те бивши борци, официри и старјешине РСК и ВРС.

– „Ти који овдје живе треба им дати статус борца као и овима из ВРС. Из разлога зато што читав рат, јер те границе је војска РСК чувала и помогла у стварању Републике Српске – нагласио је Момир Зец, бивши генерал Војске Републике Српске.

Према иницијативи, статус борца би се признао оним припадницима СВК који посједују држављанство Српске и БиХ, те који имају најмање пет година пребивалишта на територији Републике Српске. Подаци указују да тренутно око 200 бивших припадника СВК живи у Српској, што јасно говори да рјешавање њиховог питања не би представљало значајан терет за републички буџет, али би представљало велики корак за морал борачке популације.

ОБЕЋАЊА КОЈА ЧЕКАЈУ ИСПУЊЕЊЕ

Јавност и ветерани добро памте ријечи највиших званичника. Прије двије и по године, поводом обиљежавања годишњице „Олује“ – највећег етничког чишћења у Европи након Другог свјетског рата – лидер СНСД-а и тадашњи предсједник Републике Српске, Милорад Додик, дао је јавно обећање. Он је тада најавио да ће институције Српске донијети одлуку којом ће борци некадашње СВК имати идентична права као и ветерани ВРС.

Међутим, од тог обећања, датог у емотивном тренутку саборности и туге у Приједору, до данас се мало шта помјерило са мртве тачке. Борци Српске Крајине, који су преживјели егзодус и свој нови дом изградили у Српској, и даље чекају да се политичка воља преточи у законску реалност.

ЗАКОНСКИ ОКВИР И НЕИЗВЈЕСНА БУДУЋНОСТ

Тренутни законски оквир у Републици Српској прилично је рестриктиван. Важећи Закон о правима бораца статус признаје само онима који су били дио оружаних снага СФРЈ до 18. маја 1992. године, или су од 19. маја 1992. до јуна 1996. године дјеловали као припадници Војске Републике Српске. Иако се из Министарства рада и борачко-инвалидске заштите већ дуже вријеме најављује израда потпуно новог Закона о правима бораца, остаје отворено питање да ли ће у њему коначно бити мјеста за витезове Крајине. За борце који су изгубили све осим части, ово није само борба за додатак на мјесечном нивоу – ово је борба за признање да њихова жртва није била узалудна и да Српска памти своје синове, без обзира на којој су страни међе бранили српско име и крст часни.

Извор: РТРС