„У новембру 1992. године учествовала сам у организацији путовања нобеловца за мир Елија Визела у Југославију. У оквиру тог путовања, специјалним летовима кроз зону забране летења, из Београда сам слетјела у Бањалуку, па у Сарајево, заједно са Визелеом и међународном штампом. Сјећам се да је Сарајево било сиво и ледено и да је авион морао да слети стрмо, без понирања, како неки снајпериста, који би можда игнорисао специјалне наредбе које смо имали, не би испалио ракету на авион. Изненадило ме и што смо морали да трчимо цик-цак до терминала због других снајпериста. Медији су нам говориле да град нападају Срби, али најопаснији снајперисти били су муслимани. Тако су нам објаснили војници УНПРОФОР-а на терминалу. Током обиласка у француским транспортерима, највише ме погодио призор српских заробљеника нагураних као сардине у уским ћелијама затвора ‘Виктор Бубањ’. Велика менза и бар дијелили су једну секцију од друге, а звук шољица и смијех гостију чинили су положај тих људи још суровијим“.
Жанин Тоски МАРАЦАНИ ВИСКОНТИ, италијанска новинарка и публицисткиња
