Бјеж’те псине преко Дрине

Блокадери шире мржњу према Србима из Републике Српске и Хрватске

Пише: Душан МАРИЋ

У априлу 1941. године, пре него што ће у Хрватској почети масовно клање српског становништва, Миле Будак, усташки идеолог и најближи сарадник Анте Павелића, на народним зборовима у Лици јавно је подвикивао својим комшијама Србима „ бјежте псине преко Дрине“. Већина није успела побећи. Пресудиле су им јаме и каме.

Потомцима оних који су успели побећи преко Дрине и преживели данас поново поручују „бежте псине преко Дрине“. Али овај пут их преко Дрине, назад у Хрватску и БиХ не терају усташе, већ Срби. Блокадери  и остали учесници такозване обојене револуције.

Друштвене мреже у Србији су преплављене увредама и претњама Србима који живе преко Дрине или су пореклом из западних српских крајева.

Откуд тај талас мржње према сопственом многострадалном народу, над којим је не тако давно извршен геноцид и који је колико јуче, у ратовима од 1991. до 1995. године, животима више од 32.000 и ранама више од 50.000 својих синова и кћери, доказао оданост српском роду и створио Републику Српску? Отуд што су блокадери и њихови пленуми недавно добили упуство из своје централе да појачају кампању против Срба из Републике Српске, са циљем да код грађана Србије, који верују у лаж да изборе у Србији одлучују Срби из Републике Српске, изазову што веће огорчење и – мржњу.

Та кампања је попримила размере патолошке мржње, која у много чему подсећа на мржњу коју су  против српског народа у Бановини Хрватској уочи Другог светског рата шириле усташе и франковци а која је за последицу имала Јасеновац, Гаравице, Јадовно, Шушњар, Стари Брод…. и покољ више стотина хиљада српских цивила у Независној држави Хрватској.

У десетинама хиљада коментара, Срби у Републици Српској се најстрашније вређају и називају аустроугарима, прекодринцима, балванашима, ћацијима, усташама и балијама. Прети им се да не долазе у Србију.

Истовремено, Србима који су у Србију избегли после ратова од 1991. до 1995. године, али и потомцима оних који су у Србију доселили после Првог и Другог светског рата, отворено се поручује „марш из Србије“ и прети физичким насиљем и убиствима.

При свему томе се (зло)употребљава чињењица да је председник Србије Александар Вучић, њихов главни политички противник, пореклом из БиХ. Нема везе што су, не само Вучић, већ и његов отац рођени у Србији. За разлику од многих блокадера и њихових вођа, који са српством и Србијом имају везе само толико што им се целокупно друштвено деловање свело на ружење и рушење и једног и другог.

Ради спровођења те кампање, која српском народу може да донесе само велику несрећу, блокадери су отворили десетине хиљада лажних профила на друштвеним мрежама. Већина тих профила нема фотографије, нема имена, ни презимена. А после неколико дана их гасе и са истих адреса отварају нове. 

Постоје блокадерске групе чији интернет тимови отварају по неколико десетина лажних профила, са којих немилице сипају лажи и сеју мржњу у српском народу.

У тим коментарима Срби из БиХ су главни виновници злочина које је аустро-угарска војска 1914. године починила над српским народом у Мачви и Подрињу. Иако неспорне чињенице, утврђене истрагом надлежних органа Краљевине Србије, показују да су те злочине чинили Аустријанци, Мађари, Хрвати и муслимани а да су присилно мобилисани Срби (осим нечасних изузетака, којих је било и биће), па чак и Чеси и Словаци, до крајњих граница одбијали да чине злочине (због чега су многи убијани на лицу места)  и сваку прилику користили да дезертирају или се предају Војсци Краљевине Србије.

Хиљаде њих су касније погинуле у редовима Војске Краљевине Србије а од Срба из Херцеговине, Босанске крајине, Посавине, Подриња, Далмације, Лике, Баније, Кордуна и Славоније који су преживели албанску голготу  и њихових земљака, који су се у Галицији, на Источном фронту, предали руској војсци, на Солунском фронту је формиран Добровољачки корпус.

Срби из западних крајева се оптужују и као главни кривци за стрељање десетине хиљада становника Србије, присталица монархије, у јесен 1944. године, од стране  партизана.

Чињеница је да су поједине партизанске јединице састављене од Срба, Хрвата и муслимана из данашње Хрватске и БиХ (углавном у саставу Пете крајишке дивизије) учествовале у заузимању Србије 1944. године и да су чиниле злочине.

Али се потпуно прећуткују чињенице да је Пета крајишка дивизија била само једна од много јединица које су учествовале у партизанском заузимању Србије и да су значајан проценат борачког састава и већину старешинског кадра пролетерских јединица које су 1944. године из Босне продрле у Србију чинили и борци из Србије.

Као што се прећуткује чињеница да су значајан проценат пролетерских јединица које су 1944. године из Босне продрле у Србију чинили и борци из Црне Горе. Наравно, да је којим случајем Александар Вучић рођен у Црној Гори, не би било прећуткивања. Па блокадерски таласи мржње не би били усмерени према Дрини и Уни, већ према Пиви и Морачи.

Као што се прећуткује чињеница да су партизанским јединицама које су извршиле продоре у Србију командовали Србин из Гламоча Милутин Морача (командант оперативне групе која је у Србију продрла у пролеће 1944. године, а коју су сачињавале 2. пролетерска и 5. крајишка дивизија),  Црногорац Пеко Дапчевић (командант оперативне групе дивизија, које су у Србију продрле у јулу 1944. године)  и  Црногорац Данило Лекић (командант 12. корпуса НОВЈ). Петом крајишком дивизијом је командовао Крајишник Милан Шиљеговић а политички комесар дивизије био је Црногорац Блажо Ђуричић.

Као што се прећуткује чињеница да је у јесен 1944. године, када је почињено највише злочина, командант Главног штаба НОВ Србије био Београђанин Константин Коча Поповић. А дужност је преузео од Петра Стамболића. Из Ивањице. Комшије генерала Драже Михаиловића.

Као што се прећуткује чињеница да су се на челу апарата ОЗНЕ, који је извршио стрељање најмање око 40.000 противника партизана и комуниста, углавном часних српских домаћина, налазили људи из Србије Александар Ранковић, Слободан Пенезић Крцун, Јефто Шашић и Светислав Ћећа Стефановић и људи из Црне Горе, на челу са Јовом Капичићем.

Као што се прећуткује и најважнија чињеница: да су архитекте тих злочина Јосип Броз и његови комунистички комесари.

А зашто се прећуткује? Зато што блокадере и такозвану другосрбијанску елиту, која шири ову усташоидну мржњу у српском народу, на којој би им позавидео и Миле Будак,  предводе управо биолошки потомци и идеолошки следбеници Брозових комесара, пуковника и генерала. 

Управо из тог разлога су своје тајне групе, од којих су поједине школски пример терористичког организовања и деловања и назвали – пленумима и ћелијама.

ФОТО: фејсбук