Кад вода уђе у уши, ватерполо се гуши

Пише: Славко БАСАРА

Вода у Србији је узбуркана… Част пливачима, освајачима медаља за нашу земљу, највеће таласе, ипак, изазива лопта. Ватерполо у Србији није више изнад површине. Доживио је аутопотапање. Капице и бројеви на њима се више не виде…

Србија мора да буде изнад свих нас!

Не желимо да јуримо надморске висине на којима су изграђени српски базени, углавном у Београду, али ћемо констатовати тужан тренутак нашег најтрофејнијег екипног спорта.

Ватерполо репрезентација нас никад није издала, чак ни онда када смо је испраћали аутсајдерски на велика такмичења; „делфини“ су нас стално обрадовали, дали наду овом напаћеном народу, разгалили нацију, донијели радост и весеље у сваку кућу, побјеђивали велесиле, пењали се на постоља…

Једна неопрезна изјава предсједника ВСС Слободана Сороа, некадашњег голмана који је, такође у неком периоду, градио бесмртност српског ватерпола, подгријала је видљиво неповјерење и увриједила „уплакане младе“, које властитом вољом напуштају своју кућу.

Онда је „екипна реакција“ према вођи Савеза изазвала „институционални“ одговор трапавим саопштењем и сада чекамо „тук на утук“… Све изгледа као сипање бензина на отворени пламен, а нигдје, ни од никога, нема само једне ријечи: „ИЗВИНИТЕ!“  

Ни питања – можемо ли да разговарамо?

Играчи не могу да постављају предсједника, али исто тако ни предсједник не може да смијени репрезентацију! Врзино коло које прераста у Гордијев чвор!

Репрезентативни ватерполо у Србији запливао је у муљу, плићак је, ипак, круцијална вриједност за стање у које смо доспјели.

Ријечи су нам потопљене у базен, виде се само мехурићи из култне серије када Срећко Шојић објашњава извјесном „Американцу“ Ђолету „хемијске“ процесе у својој чаши. И мучнину у стомаку.

Море немамо, али нам се базенска вода опасно усталасала. За свађу су увијек потребне двије стране, а ако разум побиједи можда се и исплива, дође до даха.

У свађању учествују само губитници. Имали смо спорт побједника и јунака.

Међутим, Срби су велемајстори да покваре све оно што ваља и вриједи.

И онда се чудимо што се недобронамерни у региону, гори од нас, наслађују…

Сами смо довољни себи.

Вода нам је ушла у уши, српски ватерполо почео је да се гуши…