НАТО убијао, а Срби су увијек криви
Јаков Милатовић за страдање српског народа 1999. оптужио српске политичаре
Извор: Медијски тим СЦГ
Наступ Јакова Милатовића на Факултету политичких наука у Подгорици, уз скуте генералног секретара НАТО-а Марка Рутеа представља уџбенички примјер окупиране свијести. Када предсједник једне државе нема храбрости да свом госту и „пријатељу“ каже истину у очи: да је његова организација убијала нашу невину дјецу.
Покушај Милатовића да одговорност за НАТО агресију 1999. године дефинише као посљедицу „ружних деведесетих“ и „ирационалних одлука бивших лидера“ јесте бестидно прање крвавих руку агресора. Недопустиво је да шеф државе пред студентима кривицу пребацује на сопствену земљу док истовремено амнестира оне који су заиста сијали смрт по Мурини.
Црна Гора данас живи највећи историјски парадокс: ми смо једина чланица НАТО алијансе коју је та иста алијанса брутално бомбардовала. Тај парадокс свој најбизарнији облик добија на годишњицама у Мурини: тамо стоји Почасна гарда Војске Црне Горе – војске која је данас дио НАТО-а – и салутира жртвама које је убио тај исти НАТО савез!
Господине Милатовићу, какав је то „свјетионик“ који градите на темељима присилног заборава? Ако је цијена нашег „евроатлантског пута“ то да крвника проглашавамо спаситељем онда је то пут који води у потпуни губитак националног достојанства. Као што је Његош писао: „Страх животу образ каља често“, а Ваш страх од замјерке Бриселу јуче је био покушај да се прекрије сјећање на убијене.
Народ Црне Горе, а посебно студенти као млади и мислећи људи, заслужују да знају пуну истину, а Ви сте као предсједник имали посебну обавезу коју нисте испунили. Умјесто тога, свјесним прећуткивањем чињеница, трајно сте се уписали у ред оних којима је лични рејтинг у НАТО канцеларијама важнији од националне части и гробова сопственог народа.
Милатовићу, истина се не може купити нити сакрити дипломатским поштапалицама, она ће Вас увијек чекати у Мурини, ма колико од ње бјежали у загрљај НАТО шефова.
ФОТО: фејсбук
