Бијеле траке у Приједору континуирана лаж
Пише: Српскопитање
Поводом константне најаве обиљежавања дана бијелих трака од стране освједочених манипулатора бошњака, ратни Командант 3. батаљона 43. бригаде и предсједник скупштине удружења бораца 43. ПМТБР, Драшко Вујић се огласио… Он је истакао:
-Већ неколико пута сам се раније изјашњавао по питању пропаганде муслимана из Приједора, па чак и у Хагу као свједок, и овај пут желим да кажем да су бијеле траке континуирана лаж, дезинформација свјетске јавности, велика обмана и манипулација становништва.
Никакве бијеле траке на надлактицама муслимана нису постојале, нити им је то неко наредио… стотину пута смо демаскирали те њихове лажи, али они настављају провоцирати својим окупљањем и дјеловањем на тај дан. Везивање бијелих трака по оградама мостова, стубовима уличне расвјете, дрвећу у пјешачкој зони, па чак и на бисти доктора Младена Стојановића испред Градске управе је недопустиво понашање.
Градске власти и полиција то требају забранити, јер је то измишљотина која је осмишљена 6-7 година након рата… до тада нико није спомињао бијеле траке, а онда је неко то осмислио и пласирао у пропагандне сврхе.
Шта год они радили и шта год фалсификовали, не могу порећи чињенице да су они били итекако организовани и наоружани чак од марта мјесеца 1991. године, да су полагали заклетве патриотској лиги и СДА странци по свим мјесним заједницама гдје живе муслимани, да су они ти који су напали војну колону на магистралном путу код Козарца, да су они извршили напад на касарну Жарко Згоњанин, да су мучки убили српског полицајца Раденка Ђапу, да су из засједе побили и тешко ранили младе војнике српске и хрватске националности у аутомобилу под Хамбаринама, да су из Пухарске детаљно планирали напад на Урије (изјава муслиманског команданта ТО Пухарска 1993. год. у Загребу), напад на Чиркин Поље и преко српских села пробој до Козарца, а на крају су 30. маја 1992. године заиста и извели напад на Приједор из више праваца са добро познатим циљевима и већ изабраним људима за најважније функције у граду Приједор.
Још једна потврда да је то био дуг и детаљан план… на нашу срећу, добро изведену и одлучну одбрану, онемогућили смо их у њиховом настојању да понове 1941. и 1942. год. у Приједору.
Наша обавеза је да стално говоримо истину о дешавањима у Приједору те 1992. године, како њихова 100 пута изговорена лаж неби имала никаквог значаја у јавности.
Извор: фејсбук профил Удружење Бораца и Потомака 43. Приједорске Моторизоване Бригаде – ВРС
ФОТО: фејсбук
