Прота Жућа који је обукао униформу Војске Републике Српске
Пише: Српскопитање
У временима када се ломи национална судбина, одговорност да обрани свој народ превладава пацифистичко скривање иза парола мира – прави пример овог узвише ног постојања био је прота Војислав Чаркић – у народу познат као поп Жућа.
Рођен у Сарајеву, а школован у Призрену, Београду и Немачкој – поп Жућа је годинама служио Богу и народу у миру. Али када је почео рат, није остао по страни. Напушта своју парохију, прелази Миљацку и долази на Грбавицу где у право у срцу ратног вихор облачи униформу ВРС и одлази на прву линију фронта. Постаје војни свештеник Сарајевско-романијског корпуса али са војним чином мајора, касније и потпуковника. Обављао је обе улоге, није био само духовник – био је и борац, уједно и организатор и стабилан ослонац многих јунака.
На Грбавици оснива парохију и од обичног објекта прави храм. Ту се служило, крштавало, опраштало и тешило – док су око њега падале гранате на које се није обазирао. Обављао је и командне дужности у Новосарајевском четничком одреду, али никада није заборавио своју свештеничку и пре свега људску мисију. Али оно по чему је поп Жућа остао јединствен јесте његово дело које превазилази рат.
Преко линије раздвајања, преко Миљацке, организовао је слање више од 120.000 пакета за помоћ цивилима. Недужне цивиле није делио по вери па тако половина помоћи ишла муслиманима, а друга Србима, Хрватима и Јеврејима. У времену мржње, он се од зла бранио и пушком и човечношћу.
Био је доказ да вера није бег од борбе, већ њен најдубљи смисао. Да се отаџбина брани и пушком и молитвом, али и човечношћу према свакоме. Био је доказ да мењање себе, не искључује и борбу против зла у другима. Зато његово име остаје упамћено – не само као војника, већ као човека који је и у рату остао човек.
ФОТО: Принцип
