Велебит, велико српско стратиште
Код Шаранове јаме на Велебиту служен парастос и обиљежен Дан сјећања на жртве комплекса злогласног хрватског логора Госпић – Јадовно – Паг
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
На Велебиту је, код сабласне Шаранове јаме, служен парастос за више од 40.000 страдалих у првом организованом систему логора смрти Независне Државе Хрватске.
Поводом Дана сјећања, доносимо кључне чињенице о овом стратишту које је претходило каснијим ужасима Јасеновца:
Шта је био овај комплекс и који су му дијелови?
Био је то јединствен систем концентрационих логора који се простирао од Средње Лике до обале Јадрана. Састојао се из три главна дијела:
1) Госпић: Зграда Окружног суда (казанионица) која је служила као сабирни центар.
2) Велебит: Логор Јадовно у шуми (локалитет Чачић долац) на надморској висини од око 1.200 метара. Површина самог логора износила је око 1.250 метара квадратних, ограђена бодљикавом жицом високом 4 метра.
3) Острво Паг: Логори Слана (за мушкарце) и Метајна (за жене и дјецу).
Оснивање: Систем је почео да се формира већ 11. априла 1941. године, дан након проглашења НДХ.
Расформирање: Затворен је 21. августа 1941. године. Разлог је била одлука италијанске војске да заузме ову зону услијед подизања народног устанка. Хрватске власти су због тога у журби ликвидирале преостале заробљенике или их пребациле у новоосновани Јасеновац у Славонији.
Зашто 24.06.? Овај датум се обиљежава као Дан сјећања јер су управо 24. јуна 1941. године у логор Јадовно ушле прве велике групе затвореника, а истог дана су успостављени и логори Слана и Метајна на Пагу. Тада је ова фабрика смрти стављена у свој пуни, монструозни капацитет.
Логор је основан по налогу самог хрватског врха на челу са тадашњим хрватским предсједником Антом Павелићем (којег су сами Хрвати називали „поглавником“). Главни организатор био је Андрија Артуковић (министар унутрашњих послова НДХ) и Еуген Дидо Кватерник (шеф Усташке надзорне службе).
Главни управитељ комплекса: Стјепан Рубинић.
Командант логора Јадовно: Руде Риц.
Управници на Пагу: Иван Девичић и Јоцо Рукавина.
По злочинима су се посебно истицали хрватски натпоручник Јоцо Рукавина као и егзекутори Драгутин Пудић звани „Парализатор” и Лука Барбарић.
Жртве су везиване жицом у редове, након чега би првих неколико било убијено кундацима или ножевима и гурнуто у амбис, повлачећи живе за собом у дубину.
Према вишегодишњим истраживањима проф. др Ђуре Затезала, која баштини Удружење „Јадовно 1941.” из Бањалуке, за 132 дана постојања овог логора убијене су најмање 40.123 особе (38.010 Срба, 1.986 Јевреја и 127 осталих).
Међу жртвама су били бројни интелектуалци, студенти и свештена лица, укључујући и два светитеља Српске православне цркве:
– Свети свештеномученик Петар (Зимоњић), митрополит дабробосански.
– Свети свештеномученик Сава (Трлајић), епископ горњокарловачки.
Већина жртава и данас почива на дну 32 крашке јаме Велебита и у плавој гробници Велебитског канала.
Вјечна им памјат и царство небеско!
Фотографије преузете са: Јадовно 1941. – Jadovno 1941.
