Страдање Голубовића у Коњицу
Пише: Српскопитање
Супружници Ђуро и Власта Голубовић из Коњица, он професор у Гимназији, она наставник у средњој школи, били су једни од оних добродушних, наивних србских породица. Иако је већина Срба напустила Коњиц, они, са мишљу да никада никоме ништа нажао нису учинили, остају у Коњицу. Ђуро и Власта имали су два сина, седмогодишњег Петра и петогодишњег Павла.
Ноћ између 1. и 2. јула 1992.
Петорица припадника специјалне полиције “ Интервентни вод Станице јавне безбедности Коњиц“ решили су да ту ноћ „уклоне“ породицу Голубовић. Упадају у њихов стан, насилно их изводе и сво четворо трпају у аутомобил.
Голубовиће одводе недалеко од полицијслог пункта у насељу Поље Бијела, поред пута према селу Стиљани, наређују да изађу из кола да се поређају на ивици коловоза и ту их косе рафалима. Иако је пао са својом породицом неким чудом Петра не погађа ни једно зрно.
Седмогодишњи Петар се извлачи испод тела убијених родитеља и брата. У нади да ће добити помоћ одлази до полицијског пункта и полицајцима прича шта се десило, међутим, ти полицајци Петра враћају својим џелатима, они га одводе до места Бегин Вир где га по други пут стрељају. Петар ипак одлази у вечност са својој породицом.
О злочину се дуго ћутало док о њему није проговорио Анис Косовац, исти онај Анис који је на улазу у православно гробље у Коњицу подигао спомен плочу својим комшијама.
У месту Борци обновљена је Црква Светих апостола Петра и Павла и посвећена је убијеним дечацима. Данас се на престоној икони уз ликове Светих апостола налазе и ликови невино настрадале деце.
Не заборави!
Аутор је потпредседник Покрета Живим за Србију
ФОТО: фејсбук
