Убице Срба су доведене у ситуацију или да се боре за Сребреницу или да бјеже из ње
Пише: др Драган ЂОКАНОВИЋ
Иако су у априлу 1995. године из Сребренице повучени Насер Орић и његови сарадници из команде 28. дивизије, Генералштаб из Сарајева је изричито наредио 28. дивизији да од средине маја крене у диверзантске акције изван енклаве, према српским селима и путевима у околини Поточара и Братунца. Дакле, да максимално провоцира Војску Републике Српске. Скоро у исто вријеме амерички предсједник Бил Клинтонов ради припрема за нове предсједничке изборе који су слиједили наредне 1996. године и свјестан велике политичке користи коју би могао имати од дипломатског успјеха на завршетку рата у Босни и Херцеговини, одлучује да Сребреница мора бити уклоњена са мапе преговарачких и дипломатских проблема и укида јој НАТО заштиту из ваздуха. Тако су Муслимани из Сребренице, не знајући то, остали без НАТО заштите из ваздуха. Значи, зликовци који су у својим крволочним војним акцијама вођеним од маја 1992. године поубијали скоро све Србе по српским селима око Сребренице и спалили њихове куће, нашли су се у таквој ситуацији да су морали или да гину за Сребреницу, или да бјеже из Сребренице у Тузлу па шта им Бог да на том путу.
Сигуран сам да су се многи од њих сјећали напада на српско село Осредак, у којем су 15. маја 1992. године убили и заједно са властитом кућом запалили Секулу Ристановића, непокретног осамдесетседмогодишњака. Након тога су и цијели Осредак спалили и потпуно уништили.
Три дана раније, 12. маја, на велики православни празник Свети Василије Острошки, зликовци из Сребренице су напали Међе, Виогор и Ораховицу, српска села на подручју општине Сребреница. У селу Виогор убили су и у сопственој кући запалили шездесетпетогодишњу Стоју Васић. Изгорело тијело несрећне жене годинама је било затрпано испод рушевина спаљене куће. Пронађено је тек 2. новембра 2005. године.
Наведена села су комплетно опљачкана, а затим спаљена до темеља. Уништене су породичне куће, помоћни објекти и воћњаци.
Осим Секуле Ристановића и Стоје Васић, убијени су и Драго Јовановић, Станислава Јовановић, Милош Зекић, Зоран Вукосављевић, Симо Танасијевић, Крсто Млађеновић, Милош Млађеновић, Војин Илић, Милован Илић, Миленко Петровић, Обрен Петровић, Радомир Вујадиновић, Живорад Живановић. Дан раније, 11. маја, из засједе је убијен Миливоје Илић.
Била је то организована акција у којој су војне снаге у пратњи муслиманских цивила убијале, палиле и из кућа износиле све што се могло однијети. Стоку, све краве и овце, одвели су у правцу Поточара и Леховића.
Напомена: На фотографији је неочерупани хришћански грб, значи грб са крстовима, средњовијековних владара Котроманића
ФОТО: фејсбук
