Бог да вам душе прости – мученици!
Пише: Мирослав ЛАКОВИЋ
Неспорно, сви смо чеда јединога Оца Небеског и дела његових руку.
Од једне крви нас је створио Господ, и ниједна земаљска подела не може поништити ту истину. Зато, када говоримо о страдању, оно се не да мерити по томе да ли је „наше“ или „туђе“.
Шта можете очекивати када страдање Срба у средњем Подрињу и назовете лажним?
Када не човечански „гурнете под тепих“ 3.267 душа наших сународника, жена, деце, стараца и нејачи, колико је страдало у тим крајевима од 1992. до 1995. Те душе имају имена која су позната, места страдања су им позната, починиоци такође познати.
А ипак, они који су их убили или њихови наследници, називају то „лажима, измишљотинама или ратном пропагандом“.
Колика је то само слепост душе! Каква је то тврдокорност срца која може да порекне крв невине деце и да пред светом тврди да се ништа није догодило?!
А Бог, ма како га називали је видео сваку сузу мајке у Подрињу, чуо сваки вапај у Бирчу, и забележио сваку ту невину душу која је отишла под ножем или метком – Он није слеп! И не заборавља!
Ту не вреди скривање иза политичких циљева, селективних пресуда и медијских прича.
Оне можда бацају непрозирни вео, али пред Њим ништа није скривено – „Јер нема твари која је неприметна пред Њим, него је све наго и откривено пред очима Његовим“ (Јевр. 4, 13).
Или да сведемо на просто питање: Зна ли убица да је некога убио -зна?! Али зна и Бог!
Земљско ће увек припадати земљи. Политика, национални интереси, наративи али све је то само прашина коју ће ветар Истине разнети као увело лишће. Зато што они, који су проливали крв невиних данас говоре да то није било, не вређају само нас – него вређају правду Божју.
Зато сам јуче, на годишњицу њиховог страдања, ћутао пред људима, а обратио се Богу и помолио се за душе страдалника.
Не са гневом, јер гнев припада земљи, него са болом који диже душу ка висини.
Нека нам Господ дарује чисто срце, да можемо да волимо истину више него своју удобност.
И снагу да сведочимо без мржње, али и без стида јер је свако страдање невинога пред Богом записано. Јер на крају, када станемо пред Истину неће се „мерити“ према „пожељној причи“ него према делима и колико смо љубили истину. Ту ће бити предочено свако наше писање, говор и мисли јер су део нас и иду са нама у вечност.
Ту неће бити одвајања изнесеног за „дневну употребу“ него ће се све узети као терет или олакшање – заблуда је да ће нешто бити заборављено.
Свакако, имена тих страдалника су записана овде, на земљи, али су још дубље урезана у длан Божји. Можете скренути поглед, можете призивати земаљске судове и продубљавати политичке наративе, али не можете угасити Свевидеће Око. Када се једнога дана спусти завеса овог пролазног света и када чак и баналне дневне лажи добију вредност, пред Истину ће се стати са оним што сте урадили, говорили или мислили. Размислите о томе на време – јер лаж је пролазна, а одговорност за њу пред Вечношћу је вечна.
Бог да вам душе прости – мученици!
ФОТО: фејсбук
