Како открити да ли си поријеклом Крајишник?

Пише: Отац Бојан КРСТАНОВИЋ

Већ десетак година се бавим тим. Покушавам у свим црквеним књигама РС Крајине да пронађем неки траг и да видим да ли смо ми Крстановићи потекли од оних Крстановића из Далмације.

Тако нађох трагове до 1844. али не могу даље па сам мало и љут. Мало.

Тако и синоћ, глуво доба ноћи, ја претражујем ове књиге до којих сам дошао, крај мене тек скувана кафа.

Сједим у црквеној сали.

Гру! Прво нешто лупи па се врата отворише.

Улази мој добри брат (‘ајд нек’ се за ову прилику зове) Панто.

Уплаших се!

„Откуд ти?“ Упитах га.

„Ево попе дошао сам да видим како си и треба ли ти нека помоћ око цркве.“ Пита Панто у један сат послије поноћи.

Прибрах се ја и сконтах. Није Панто у цркви био од Бадњидана и нема њега све до Илиндана.

Него, изгледа да је сеоска кафана сад затворена а Панто мало начет па видио код попа у сали упаљено свјетло. Тај зицер не смије да се пропусти.

Него, Панто има много добру душу и драг ми је човјек па ми то не смета али ипак не планирам пијанку с њим.

Ћутим и радим свој посао.

„Попе, шта то радиш?“ Панто продите по лијевом крилу.

„Ево покушавам да откријем да ли сам поријеклом Крајишник.“ Ракох му поприлично званично.

„Ааааа попеее! Па ја ћу то да ти помогнем.“ Рече панто са Арихимедовим изразом лица.

То ме већ насмија, орасположи, направих паузу и посветих Панти своју пажњу.

Каже он: „Хајде ти нама попе наспи по једну ракију и пусти пјесму од Жарета и Гоција Ој Крајино пјесмо моја“

Немам куд, сипам човјеку ракију, сипам и себи.

„Пусти пјесму.“ Упоран је 

Пустим је!

Сад креће расплет.

Пјевају Жаре и Гоци. Пјевају онако како се код нас вазда пјевало. Подсјети ме то на неке дане који више не постоје, на неке људе који више нису са нама… ма заблиста ми суза у оку, једва се уздржах. Кренуше неке емоције.

Креће онај дио:

„Био тријезан или п’јан,

била ноћ или дан,

да су доба не знам која,

ој Крајино пјесмо моја!“

Ма мени срце дошло у грло, скупило ми се, једва се уздржавам, треснем ону ракију и стиснем зубе, не знам гдје сам…

Прекиде ме Панто кад лупи празну чашу о сто:

„Затварај те књиге. Не мучи се више!

Ти си крајишник од главе до пете!

Није те тешко натјерат’ на чашицу а сваки помен Крајине ти тјера сузе на очи!“

Десет минта сам се смијао лудом Панти и његовом патенту за тестирање крајишника.

Он сједи сав поносан и командује:

„Сад нам попе понеси по једно ‘ладно пиво да прославимо што си пронашао своје корјена и пусти нам од Баје ‘Препелицу’ да видимо да ли немаш можда и неки мајевички ген.“

Тако смо мој Панто и ја до ране зоре пролазили кроз пјесме из свих српских крајева тражећи да откријемо да ли имам још понеки ген.

Синоћ смо завршили Крајину, Херцеговину, Романију, Семберију, Посавину, Мајевицу, Црну Гору, Косово и Метохију…

Вечерас имамо да обрадимо Шумадију, Мачву, Срем, Банат, Бачку, Браничево…

Да се добро утврди одакле смо ми Крстановићи.

ФОТО: фејсбук