Кад се изврне истина о Козари
Поједини портали у Приједору фалсификују историју и „убјеђују“ народ у оно што није било, а све се, одавно, зна
Пише: Српскопитање
Још један у низу текстова, који искривљује слику отпора на Козари 1941-1945. године. Током њемачко-хрватске офанзиве на Козару 1942. године, од око 3.500 партизана Другог крајишког одреда, свега неколико десетина партизана нису били из реда српског становништва. Са друге стране, око 19.000 припадника војске НДХ (усташе и домобрани) били су из реда хрватског и муслиманског становништва. У збјеговима цивила на Козари поред Срба, била је и неколицина припадника других народа, углавном чланова породица партизана. Све то није сметало аутору овога текста, да говорећи о „заједничкој“ борби „босанских“ народа на Козари, на прво мјесто стави Бошњаке, па Хрвате и на крају Србе који су били апсолутна већина и у партизанима и међу цивилима. Настоји се данас изградити слика о наводном заједништву свих народа Козаре у борби против НДХ и Нијемаца, иако су и комунисти током рата истицали да тог заједништва није било у неком озбиљнијем степену. Тако је нпр. Секретар Окружног комитета КПЈ за Козару Бранко Бабич „Словенац“, послао извјештај Оперативном штабу за Босанску Крајину о ситуацији након непријатељске офанзиве на Козару и тада је написао: „Настала је општа пљачка у српским селима око Козаре. Чак грађевни материјал купе муслимани из Козарца“. И српски цивили заробљени на Козари током офанзиве, а док су били спровођени кроз Козарац до логора на подручју Приједора, нападани су од припадника муслиманског становништва: “Кроз Козарац су на збјегове народа, након офанзиве, са прозора својих кућа сипали врућу воду на народ”.
О чињеници да до пред крај рата, није било већег заједништва „босанских“ народа на Козари, свједочи и податак да још половином 1944. године, већина муслиманског и хрватског становништва Козаре, учествује у редовима домобрана, усташа и усташких милиција у борби против партизана. Чак и када је било примјера, гдје су припадници муслиманског и хрватског становништва, били организовани од стране комуниста и партизанске команде да иду помагати у српска села око усјева, знали су за собом довести усташе који су вршили злочине над српским цивилима. Таквих случајева је било на подручју Козарске Дубице, гдје су муслимани орачи из села Орахова, након помагања у орању српским сељацима, доводили усташе и откривали гдје се налазе српски цивили.
Масовна пљачка српске имевоине, била је огромних размјера. У многим случајевима преживјели српски сељаци су након рата препознавали своју стоку или сеоске алате и друге предмете, код муслиманских и хрватских комшија.
За крај треба истаћи, да се на Меморијалним зиду на Мраковици налази уписано 9921 погинулих партизан са Козаре и околине. Од тога броја непуних 96% су из реда српског становништва. То значи да је неколико стотина муслимана и Хрвата са простора Козаре, погинуло у партизанима током Другог свјетског рата. Са друге стране, са подручја Козаре, а према анализи партизанских и докумената НДХ, погинуло је неколико хиљада муслимана и Хрвата у редовима војске НДХ (усташе, домобрани, милиције, оружници). Од преко 43.000 познатих цивилних жртава Козаре, више од 90% су Срби, након њих долазе Роми, па остали.
О историји Козаре треба писати објективно и одати признање свима који су се борили за слободу. Али, то не даје право да на основу неколико десетина чланова КПЈ и СКОЈ-а из реда хрватског, муслиманског и осталог становништва, данас неко искривљује слику борби на Козари у љето 1942. Стављањем Срба на треће мјесто учесника отпора на Козари, омаловажава се борба српског народа за слободу, али посредно и релативизује Геноцид над Србима у НДХ.
Извор: фејсбук страница Меморијални музеј на Мраковици
ФОТО: фејсбук
