Издаја српских светиња
Пише: Српскопитање
Издаја и предаја више од 800 српских светиња у Северној Македонији и једнострано признање Титове расколничке аутокефалне Македонске православне цркве, у режији патријарха Порфирија и режима Александра Вучића, само је увод у следећи корак издаје — стварање аутокефалне Косовске православне цркве.
Држава Србија је издала Косово и Метохију, и то није новост, јер je процес који је започет у време Бориса Тадића, само довршио Александар Вучић, тако да данас не постоји практично ниједна институција државе Србије, док је српски народ остављен на милост и немилост албанском окупатору.
Међутим, и Српска православна црква, која са садашњим лидерством дефинитивно није дорасла изазовима овог времена, ништа не чини у спречавању већ покренутог процеса стварања аутокефалне албанске тзв. Косовске православне цркве.
Нема гласа против из Цркве чак и када нам Албанци управо забрањују да обилазимо сопствене светиње које су наши свети преци изградили на Косову и Метохији.
Од сада, сваку групу из Србије или из целог света, водиће по српским манастирима шиптарски водич, ког акредитује албански окупатор.
И шта ће тај шиптарски водич да нам објашњава?
Причаће о добро познатим будалаштинама типа да су то албанске цркве и манастири, да су Срби на илирско-албанским темељима изградили неке цркве, да су то византијски манастири (а не српски) и да су Срби уљези који су на Косову и Метохији градили „окупаторске“ цркве и манастире на илирско-албанској земљи итд.
Шиптарски водичи, рецимо, већ увелико воде туре страних турста у разрушену испосницу Светог Петра Коришког и српски манастир Кабаш, који се налазе на 15-ак километара уз Коришку реку под планином Русеницом, од царског Призрена и ту говоре о чувеном српском испоснику Светом Петру Коришком као Албанцу Петру Коришију који је изградио ту испосницу тј. манастир у 14. веку за време цара Душана.
Да не помињемо да држава Србија и СПЦ не дозвољавају и одбијају да пруже подршку документаристи Нинославу Ранђеловићу у прављењу документаног материјала о разрушеним српским светињама, положају српског народа на КиМ и кривици међународне заједнице за тако очајно стање.
Али оно што је најгоре, нико од нас овде да се побуни против оваквог стања!
Као да је Србе престало да буде брига за свој народ на Косову и Метохији и широм Балкана.
Ако ми као Срби из Србије престанемо да бринемо о Србима изван Србије и немамо осећај солидарности за сваког Србина ма где да живи (јер припадамо заједници истог језика и истих културних, историјских, верских и цивилизацијских вредности) онда можемо комотно да се испишемо из списка озбиљних историјских народа.
Где су српски интелектуалци да се чују поводом оваквог стања на Косову и Метохији?
Где је српска опозиција и где су студенти да се буне против оваквих потеза режима и врха СПЦ?
Где смо ми као народ да пружимо руку подршке свом народу и да бранимо своје светиње од албанског и НАТО окупатора?
Црни дане, а црна судбино!
О кукавно Српство угашено,
зла надживјех твоја сваколика,
а с најгорим хоћу да се борим!
Извор: фејсбук страница Историја Срба
ФОТО: фејсбук
