Грб града Београда
Конкурс је објављен 1931 године
Пише: Српскопитање
Одбор београдске општине формирао је комисију са задатком да дефинише кључне услове: националне боје, ријеке као симбол снаге, бијелу тврђаву (Београд) и римски брод (трирему).
Између 56 пристиглих радова под шифрама, рад младог Куна једногласно је проглашен најбољим. Грб је званично усвојен 10. децембра 1931. године, а потврдио га је тадашњи министар унутрашњих послова пет дана касније
Графичко рјешење на штиту спаја три препознатљиве цјелине: Плаво небо: Симболизује наду и вјеру у бољу будућност.Бијеле зидине и куле: Представљају саму варош (Бели град) и њену историјску улогу тврђаве. Отворена капија означава слободан пролаз и гостопримство.Црвено тло и ријеке: Црвена боја представља плодну земљу, али и вјековно страдање и крв проливену за слободу. Двије бијеле таласасте линије означавају Дунав и Саву. Античка трирема: Римски брод са разапетим једрима симболизује историјску пловност ријека, трговину и древно поријекло града.
Идејно и графички решење је дело Ђорђа Андрејевић Куна,једног од најзначајнијих графичара са наших простора.Рођен је 1904,умро 1964. Учесник је шпанског грађанског рата и НОБа. Дизајнирао је нацрте за југословенске новчанице, као и за најважнија одликовања попут Ордена народног хероја и Ордена братства и јединства.Његове чувене мапе дрвореза Крваво злато (посвећена борским рударима) и За слободу (из Шпанског грађанског рата) представљају врхунац југословенске социјалне умјетности. Међу најпознатијим сликама издвајају се Мајка, Ћелија, Свједоци ужаса и монументални споменик-мозаик Револуција у Ивањици.
Био је редовни професор и ректор Академије ликовних умјетности у Београду, као и редовни члан Српске академије наука и уметности (САНУ).
ФОТО: фејсбук
