Самостан Горица у Ливну, сједиште идеологије која је спровела геноцид 1941. године

Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ

Слика која је пред нама приказује римокатолички самостан Горица код Ливна – објекат који у историји страдања српског народа Ливањског поља има изузетно мрачну и трагичну улогу.

Управо са овог мјеста током љета 1941. године управљало се идеолошком и организационом кампањом истребљења православног српског становништва у Ливну и околним селима.

Улога горичких фратара: Од олтара до органа власти.

Хрватски усташки покрет у ливањском крају није настао у вакууму – његово духовно и организационо упориште постао је управо самостан Горица. Фратри овог самостана нису били само нијеми посматрачи, већ су поједини међу њима преузели директне политичке и оперативне функције у апарату НДХ.

Фра Срећко Перић – истакнути фратар из Горице који је постао један од главних инспиратора покоља са олтара је отворено проповиједао мржњу и хушкао на комшије Србе, позивајући на њихово потпуно истребљење и обећавајући „тајну исповијед и опроштај свих гријехова“ онима који у томе учествују.

Фра Рудо Јерко Леко и фра Бранко Шкупија – Поред Перића, у догађаје око организовања хрватске усташке власти и пропаганде били су активно укључени и други фратри из овог самостана, чиме је Горица претворена у незванични центар одлучивања и припреме за прогон и егзекуције српског становништва.

Звјерства и методе масакрирања: Свједочења и историјски наводи.

Оно што се дешавало у љето 1941. године у ливањским селима прелази границе људског разума. Историчар академик Виктор Новак у свом монументалном дјелу Magnum Crimen (Загреб, 1948), позивајући се на званичне записнике и свједочења сакупљена од стране Земаљске комисије за утврђивање злочина окупатора и њихових помагача, детаљно документује методе мучења.

Извод из документације и сведочења:

Усташке банде, запојене идеологијом која је ширена и из Горице, примјењивале су најсвирепије методе ликвидације. Невиним српским женама су сјечене дојке и вађене очи, а дјеци су пред мајкама чупани гркљани. Након разних садистичких мучења, жртве су бацане у бездане крашке јаме.

Масакри су спровођени плански и без милости. Жене, дјеца и старци бацани су живи у дубоке крашке безданице – попут јаме Равни Долац, Пропасти на Тушници, Бикуше и других.

Истребљење читавих села – у селу Голињево извршен је потпуни геноцид – мушкарци су живи побацани у јаму на Тушници, док су жене и дјеца поклани ножевима и сатарама. Слична судбина задесила је и села Челебић, Чапразлије, Сајковић, Губере, Казанце, Врбицу, Доње и Горње Рујане друга.

Масовна стратишта – највећи појединачни талас ликвидација одиграо се крајем августа 1941. године, када су хиљаде Срба из Ливна и околине одведене и побијене у шумама Копривнице код Купрешких врата. Укупан број страдалих у овом крају у том периоду премашио је 5000 невиних српских душа.

Улога римокатоличког клира у геноциду НДХ.

Догађаји у Ливну нису били изолован инцидент. Према историографским истраживањима и документацији, процјењује се да је до 1400 римокатоличких свештеника, фратара, жупника и капелана широм НДХ на различите начине учествовало у систему геноцида – било кроз идеолошко подстрекивање са олтара, спровођење насилног покатоличавања, рад у усташким одборима или кроз директну организацију и извршење злочина.

Посматрајући данас ове зидине самостана Горице, наша је морална,  духовна и људска дужност да сачувамо истину о мученичкој смрти хиљада невиних Срба ливањског краја. Њихово страдање није било плод случајног хаоса, већ систематично припремљеног геноцида.

Вјечна слава и царство небеско мученицима ливањским!

ФОТО: фејсбук