Електронска блокада Крајине и тишина пред напад
Пише: Стојан ЈАНКОВИЋ
У ноћи између 3. и 4. августа 1995. године, широм Републике Српске Крајине започео је процес наизглед „необјашњивих” сметњи у телекомуникационим системима и учесталих несташица електричне енергије. Ова нагла изолација војних и цивилних фреквенција потпуно је паралисала систем командовања, обавјештавања и координације одбрамбених структура РСК.
Данас је јасно да то није била случајност, већ темељно припремљена операција радио-електронског ратовања. Извиђачки авиони система АВАКС, уз подршку НАТО снага из ваздуха и сателитско праћење, активно су вршили ометање веза, радио-станица и моторола на свим линијама одбране. Радари на Пљешевици и Ажиној глави уништени су у раним јутарњим сатима, чиме је Крајина у потпуности остала без „очију и ушију”.
Додатни трагичан моменат представља чињеница да су грађани и одбрамбене снаге Крајине годинама уназад биле изложене учесталим рестрикцијама електричне енергије и нестабилности енергетског система. Због такве вишегодишње ситуације, прекиди струје у ноћи 3. на 4. август нису одмах препознати као оперативна припрема за генерални напад.
Умјесто благовремених сирена за узбуну и координације кроз систем везе, Крајину су у зору 4. августа пробудиле прве експлозије и артиљеријски удари.
Ови детаљи јасно свједоче о томе са каквом се војном, технологијском и логистичком силом суочио српски народ у Крајини. Наша је дужност да памтимо све чињенице, како истина о овој историјској трагедији никада не би била искривљена.
Да се не заборави.
ФОТО: фејсбук
