Замислите место у коме је свако дете убијено
Пише: Српскопитање
Замислите место у коме је свако дете убијено.
Замислите јаму у коју су живи бачени девојчице, мајке и старци само зато што су били Срби.
Замислите село у коме је за један дан готово угашен читав један народ.
То није призор из књиге.
Ни из филма.
То су Пребиловци.
На данашњи дан 1941. године, хрватске усташе убиле су 826 од 994 српска житеља Пребиловаца. Међу њима било је 237 деце млађе од 14 година. Већина је жива бачена у јаму Голубинку.
Тог дана Пребиловци су претворени у једно од највећих стратишта српског народа у Херцеговини.
Око хиљаду усташа опколило је село. Народ је сабран и спроведен у школу, а затим су уследили пљачка, силовања и клања.
Бебе су отимане из мајчиног наручја и убијане о зид. Једина преживела из тог пакла, Мара Булут, оставила је потресно сведочанство о ономе што је видела.
Године 1962. комунистичке власти бетонирале су јаму. У име „братства и јединства“, истина је гурнута у тишину. О страдању се није смело говорити, а многе мајке нису дочекале да достојно сахране своју децу.
Тек 1991. године кости мученика извађене су из јаме. Из руке у руку ношене су као највећа светиња. Један човек је тада, кроз сузе, изговорио: „Ево, ђеца наша… педесет година у јами.“
Патријарх Павле, приликом освећења храма у Пребиловцима, рекао је:
„Ко је човек жив је пред Богом. А нечовек је мртав, и кад гази овом земљом.“
Али страдање није стало.
Већ наредне године, у новом рату, храм је миниран, кости мученика разбацане, а гробље оскрнављено. Пуцано је у споменике, паљене су чак и кости.
Зло је поново показало своје лице.
Ипак, прича Пребиловаца није овде завршена.
Из пепела је поново никнуо живот. Године 2015. подигнут је Храм Христовог Васкрсења.
Вратили су се људи.
Вратила се молитва.
А са њом и нада.
Данас у Пребиловцима поново живи око 70 Срба. Поново се чује дечји глас.
Јер док год постоји сећање, живе и они које нисмо заборавили.
Повест није туђа реч, не поклањајмо је другима!
Извор: фејсбук страница Повест Срба
ФОТО: фејсбук
