Ректор Ђокић, Џулија Робертс и Индира Радић – Тужна прича о неузвраћеној љубави
Пише: Душан МАРИЋ
Жао ми је Владана Ђокића. Онако људски, што би се рекло одистински.
Јесте, по мом мишљењу, нанео много зла српском образовању и искомпликовао живот десетинама хиљада студената и њиховим породицама, али се ових дана судбина са њим тако сурово поиграла да би и камен проплакао.
Док гледам и слушам како га, сиротог, заједничким снагама развлаче његови блокадери и Информер (по принципу, што пропусти Старина Новаче, дочекује Дели Радивоје) , Владан ме подсећа на несуђене младожење из филма „Одбегла млада“, који узалуд чекају да се Џулија Робертс појави на заказаном венчању.
Нема шта несрећни ректор није учинио за блокадере. Препустио им је да воде универзитет, да више од годину дана факултете и институте држе под окупацијом. Да учионице и кабинете претворе у трпезарије и спаваонице. У свињце и прчварнике. Само да би им се додворио, да би га оженили са функцијом премијера.
Месецима је несрећни човек смишљао и записивао своје говоре, узалуд покушавајући да их научи напамет, да би их потом срицао на блокадерским митинзима.
Табанао је због њих по земљи Србији. Ишао и до Брисела. Кажу да себи није могао да опрости што са њима није возио бицикл до Стразбура и у Вировитици доживео чар сусрета и загрљаја са Северином.
Човек је себе већ видео у Немањиној 11. Свакодневно је стајао испред огледала, испробавао кравате и позе за своје премијерске наступе. Све са тријумфалним подизањем песнице на крају. Дођох, видех, победих.
А онда пљас, као мокром чарапом. Студенти блокадери га испалили. До јуче лепа и умиљата дечица која су своју хуманост доказивала тако што су Универзитет у Београду претворила у сигурну кућу, и сваком клошару и бескућнику, од Петловца до Врачара, омогућавала да бира факултет и кабинет у којем ће законачити, преко ноћи су се прозлила и одбацила га као употребљену марамицу.
Сада, несрећник, седи у свом кабинету, слуша цвркут птица са Студентског трга, сетним погледом прелази по дотрајалом намештају у ректорату и теши се уз песму Индире Радић:
-Да камен заплаче за тебе и мене,
Од твојих суза река да крене
И бог да ме за тебе запроси
Не може, не може, срце да опрости.
Ко да га не жали? Само онај ко није волео и био остављен. А таквих нема.
Београдска лепотица Иванка Павловић је 3. јуна 1934. године обукла венчаницу и кренула на заказано венчање са песником Растком Петровићем. Али се младожења није појавио на венчању. Да би се избегао скандал и спасила част девојке, Иванка се венчала са архитектом Александром Дероком који је на венчање дошао да буде кум њој и Растку.
Иванка Павловић је чекала кума, Џулија Робертс је чекала Ричарда Гира а Владан Ђокић нема кога да чека.
ФОТО: фејсбук
