Сви наши транспаренти и скандирања…
Нису баш сви криви, али нико није сасвим ни невин!
Пише: Славко БАСАРА
Баш је лијепо почела нова фудбалска сезона у Премијер лиги „Дејтонске творевине“! У тону деведесетих када се социјализам поцијепао на три дијела, па смо све, након што смо се поубијали и раселили, морали да „крпимо“ у америчкој савезној држави Охајо, на Аранђеловдан 1995. године. Нигдје везе са здравим разумом, али важно је било рокање, да једни другима докажемо да можемо, знамо, умијемо. И што је најжалосније – хтјели смо!
Елем…
На Грбавици је виђена ратна реторика Изета Нанића на коју нико није реаговао, а у Бањалуци сасвим другачији аршин – судија Адмир Мусић из Храснице је прекинуо дерби и отјерао домаће навијаче „Лешинаре“ са трибина ионако празног Градског стадиона! Разлог Ратко Младић!
Већ виђено и неизлијечиво у нашем друштву у којем се сиромашани баве национализмом, острашћени екстреми шовинизмом, а они дебелих новчаника шемама и трулим компромисима, који изазивају и „хране“ претходне двије ствари.
Дијалог на отвореном смо замијенили друштвеним мрежама мрачних просторија, а чојство бијегом са „мјеста злочина“.
Израњаваном друштву требају стерилне газе и јод, а не ракија и осиност.
Патологија овог друштва нису болесни, већ затровани и мржњом задојени, у првом реду, сарајевски медији чијем народу је потребан статус „жртве“ у БиХ да би, ваљда, све било потаман и „нормално“. Они свакодневно фабрикују тезу да је Сарајево жртва, да Жељезничара и Сарајева нема нигдје, да су Зрињски и Борац повлашћени… И тако, из сезоне у сезону.
Док Жељезничар сахрањује сам себе, ФК Сарајево је на старту сезоне осакатио Дино Мерлин у граду на Миљацки познат као „Динар-ефендија“, па је „бордо“ тим морао у Врапчиће да буде домаћин Раднику. Међутим, важно је поставити тезу да су оба гола Борца против Вележа сумњива и да ВАР није добро одрадио посао, а при томе нико не спори ВАР одлуку са Грбавице и поништени гол БСК-а у 90+4. минуту?!
Сарајевски портали (зна се добро који!) обликују медијску слику у БиХ, а посљедње вријеме све више им се, на том путу, задатку и мисији, придружује Арена спорт! Платформа којој је власник Телеком Србија уз помоћ „професионалног кадра“ (98 одсто запослених, као и стручних консултаната су Сарајлије!) све више личи на руралну шалабајзерску телевизију него на канал који жели да допринесе стварном побољшању фудбала, живота и превазилажењу прошлости!?
Довољно је видјети сву неугледност и схватити да су многи изабрани да би рушили, а не сачували и градили. Част изузецима!
О „стручном консултанту“ којем из очију сија мржња, а необјективност му је постала главна врлина (фудбалско слијепило можда мана?), сам писао прије годину дана. А он, као сваки власник комплекса ниже вриједности (док је био актуелни судија га је стекао), понаша се као већина Срба! Арогантно, бахато и самоувјерено!
Послије свега тога испао сам будала, прије свега код својих Срба! Од Крајине од Херцеговине. Како и што?
Па многи нису научили да буду директни, имају они своје труле компромисе који вуку један другог, ка бездани.
Уствари, што то треба да нас брине федерално Сарајево, њихово паћеничко глумљење вјечите жртве и патолошка дијагноза, када болест није све што боли.
Више треба да забринемо сами себе, пуни равнодушности и олаког схватања сваке ситуације (У БиХ ништа није случајно!), као да све једним потезом „чаробног штапића“ можемо да ријешимо. Кад Срби површност претворе у промућурност, а неозбиљност у схватање суштине, онда можемо да очекујемо боље дане. До тада ћемо да останемо заточеници властитих глупости и ваљаћемо се у крмећаку у који нас други, много гори и лошији, вуку.
Умјесто да превазиђено скандирање на фудбалским стадионима „обојимо“ чистим патриотизмом према генералу као што су то урадили Хрвати (треба да учимо од њих!) са својим генералом, сами себи скачемо „у стомак“ и заскакујемо властиту сјенку. Узалудан је то посао.
Шта смо то, као народ, урадили да генералу олакшамо посљедње дане, појединачно, колективно и институционално? Његово име користимо у свакој прилици гдје се раскрчмљавају изворне и истинске вриједности, не гледајући је ли она омаловажавајућа или узвишујућа. Багателишемо хероје гдје не би требало то да радимо, а у стварности ни сами не знамо шта ћемо од себе. Гледајући оне поред себе, постајемо, уствари, као и они. Безличници!
Борац је с „другим“ тимом побиједио Вележ (3:1) и умјесто да славимо и уживамо у побједи ми смо, испровоцирани, загазили у блато, па нас један Сарајлија, у сред Бањалуке, понизи и омаловажи. А њихови медији одмах призваше „Олују“ и тракторе!
Зато, браћо Срби у памет се дајте…
Сљедеће скандирање може да буде само Дарко Младић!
Пред изборе 4. октобра 2026. године када се, између осталог, поново рјешава судбина Републике Српске.
У поплави одлива ауторитета, карактера и интелекта са наше политичке сцене, једино Дарко Младић може да буде наш нови херој! Да га, акламацијом, изаберемо у овом компликовано-деликатном тренутку, када за дневну политику употребљавамо све, чак и оно најсветије!
Под условом да прихвати да га преваримо!
Као многе до сада, али и сами себе!
П. С. У овој земљи нису баш сви криви, али нико није сасвим ни невин!
ФОТО: фејсбук
