Годишњица масовног покоља Срба у Западној Славонији
Кусоње, Јапага и Бранешци – мјеста двоструког страдања
Извор: Стојан ЈАНКОВИЋ
Крвави август 1942. године у пакрачком крају остао је урезан као једно од најстрашнијих поглавља геноцида над српским народом у Независној Држави Хрватској. Покољ је отпочео у селу Торањ, а затим се систематски наставио у Дерези, Бранешцима и Јапаги. Круна ове свирепе акције догодила се 13. августа у селу Кусоње.
У рану зору, хрватске усташке снаге упале су у село Кусоње. Мјештане Кусоња и сусједног Драговића одвели су до храма Светог великомученика Георгија. На том мјесту почињен је покољ невиђених размјера: већина је одведена до два сеоска бунара, гдје су звјерски убијани хладним оружјем и бацани у дубине. Преко четири стотине невиних сељака, углавном жена и дјеце, тада је изгубило живот. Други дио страдалника затворен је у саму цркву, која је потом запаљена. Овај храм постао је буктиња у којој су Срби изгубили живот у најстрашнијим мукама.
Страдање у Кусоњама обиљежено је и посебном трагедијом: други бунар, неколико стотина метара удаљен од првог, постао је гробница за око педесетак српске дјеце са Козаре и Поткозарја, као и жена које су такође пострадале истог дана када и локални славонски Срби. Ова дјеца су претходно била заробљена у логорима Јасеновац и Стара Градишка прије него што су довежена на ово стратиште.
Уништена плоча у Бранешцима – покушај брисања сјећања!
Визуелни доказ систематског покушаја брисања сјећања на ове злочине налази се на приложеној фотографији. То је поломљена спомен-плоча у селу Бранешци постављеа од стране КПХ. Иако је оштећена, текст на њој је и даље читљив:
„ОВДЈЕ СУ ПОКОПАНЕ ЖРТВЕ ФАШИСТИЧКОГ ТЕРОРА ИЗ СЕЛА БРАНЕШЦИ И ИЗ ПОТКОЗАРЈА ПАЛЕ У БРАНЕШЦИМА 11. 8. 1942. ГОДИНЕ.“
Ова плоча, посвећена жртвама које су страдале само два дана прије покоља у Кусоњама, намјерно је уништена 1990-их година. Број настрадалих у Бранешцима такође је велики, а уништавање њиховог споменика је јасан чин покушаја ревизије историје и скривања трагова геноцида. Ова плоча је сада споменик двоструког страдања – жртвама НДХ и сјећању на њих.
Операција „Бљесак” – егзодус и пустош!
Трагедија ових српских села наставила се и у савременом добу. Током хрватске злочиначке војно-полицијске акције „Бљесак” 1995. године, хрватске снаге су извршиле нови напад на ову територију. Из Кусоња, Јапаге и Бранешаца, као и из цијелог пакрачког краја, српско становништво је протјерано, а куће поново попаљене и уништене. Најтеже су пострадала села која су и почетком Другог свјетског рата била прва на удару. Напад је био фокусиран на преостали српски живаљ.
Данас, тридесет година након „Бљеска”, ова српска села су готово избрисана са мапе. Кусоње, које је према попису из 1931. имало преко 1000 становника, а прије 1991. године готово потпуно српску већину од 1100 људи, данас је готово пусто. Слична судбина задесила је Јапагу и Бранешце, који су депопулисани и у којима је одрживи живот готово немогућ. Рушевине, пустош и поломљени споменици су оно што доминира овим крајем. То је завршна фаза процеса који је започео у крвавом августу 1942. године – уништење српског народа у овом дијелу Славоније.
Да се не заборави! Да се памти!
ФОТО: фејсбук
